Izložba crteža Momčila Antonovića „Pohvala anonimusima III“ biće svečano otvorena u četvrtak, 17. novembra u 19 sati u Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, Rige od Fere br. 4.
Izložba Momčila Antonovića – Pohvala anonimusu održana je u galeriji opštine Vračar 2015. godine, u organizaciji centra za likovno obrazovanje – Šumatovačka, ustanove koja je u prethodnim decenijama, mnoge anonimuse usmerila ka putu priznanja i slave. Izložba Pohvala anonimusu II u galeriji Grafičkog kolektiva, oktobra 2016. godine, nastavak je bogatog likovnog serijala crteža, koji sagledan kao celina pruža intenzivnu sliku mnoštva.
Običan svet –
narod, kao da se išunjao iz svojih musavih svakodnevica, okupio u nizu bezimenih portreta ljudi i čovekolikih stvorenja i došao da pravi buku – tu, na zidovima galerije. Inteligentna empatija omogućila je umetniku da raspolaže velikim brojem pojedinih psiholoških i emotivnih sadržaja. Jedinstvenu karakterizaciju likova, Antonović postiže i kroz energiju i stilsku osobenost samog crteža, dajući im nekakav poseban likovni DNK. Umetnik kao da je pronikao u prirodu materije tog jadnog živog stvora koji se negde ceri, grči i savija, negde samo stoji na površini kao kakav amblem površan i tup. Antonović kritički, u duhu ekspresionizma, ističe upravo te pojedinsti na svojim anonimnim modelima, stvarajući brutalno realistične, ponegde nepodnošljivo teskobne predstave ljudske nesavršenosti. U Romanu o Londonu, Miloš Crnjanski je napisao: Ne, ne postoji nikakva zajednica ljudi. Priča je to. Postoji samo samoća čoveka. Anonimnost je savremeni tabu. Sa druge strane medalje je usamljenost.
Živimo u kulturi poznatih – ostvariti vidljivost i biti poznat što većem broju ljudi, postao je imperativ uspešnosti pojedinca. Legitimisano je zanimanje poznata ličnost za koje je dovoljna samo medijska pokrivenost, ne i realno pokriće. Digitalizacija jezika podržava voajersku prirodu čoveka, ali istovremeno i njegovu iskonsku privrženost kolektivu. Umrežavanje pojedinca po ključu zajedničkih interesa i ciljeva je opšte mesto. Umrežavanje radi umrežavanja izraz je potrebe jedinke da bude deo celine, da uplovi u telo digitalnog univerzuma koji mu daje osećaj sigurnosti, pripadanja, upija i transformiše njegove slabosti, mane i nedaće. Sama anonimnost postala je neodrživa u sistemu u kome je deljenje privatnosti sa zajednicom izraz potrebe za emotivnom i psihološkom supstitucijom i jedna sasvim normalna, poželjna stvar.
Moma Antonović svoje anonimuse nije gledao na fejsbuku, on ih je susretao, doživljavao i ispitivao na raznim mestima – šetnji Knez Mihailovom, na Bajlonijevoj pijaci, u Domu zdravlja, parku, redu u pošti… Svakom tom malom anonimnom životu koji nas potrtesa svojom banalnom i istinitom dramaturgijom, on je posvetio mnogo pažnje i ukazao puno poštovanja. Pohvala anonimusu dodeljena je za postojanje, podnošenje, za prolaznost, opstanak, za učešće na ovom skupu.
Hvala na pohvali! I na lekciji iz crtanja.
Ksenija Marinković
