25. 02. 2016. Рајко К. Каришић, „Морске импресије“

Изложба фотографија „Морске импресије“ Рајка К. Каришића биће свечано отворена у четвртак, 25. фебруара у 19 сати у Галерији Завода за проучавање културног развитка (Риге од Фере 4, Београд).

01

Заборављени чамац, некад потонуо, преврнут на морском дну и сам постаде део Посејдоновог царства, добивши нови живот. Другачије не би ни могло да се буде, јер у води је започето све. Одбачене ствари савременог живљења, срећом још увек успевају да се сједине са песком и да се на њима зачну нови минијатурни светови. И као у бајци, чамaц је кренуо лагано да нараста у морски гребен, добивши своје бројне и необичне станаре. Али сваки нови дан, другачији је од претходног и ништа није вечно и непроменљиво. Када га рибари угледаше, извукоше га на обалу, а. Зевс, Хелиос и Еол га уведоше у своју причу. Талог морског дна, песак и со су брзо спрани и одувани, али скамењени корали, рачићи и сасе остадоше на површини чамца као крљушт, испреплитани са старом плавом бојом и ранама од рђе, које никако да зацеле. Ту као пред спавање, када је најинтересантније, престаје прича, чекајућу сутрадан да се настави и сви претпостављају шта ће да се деси, али не баш сигурно…

R5K_3688
У свакој причи, па и у овој има истине. У једној од егејских лука, на свом ходочашћу у Хиландар, уметнички фотограф Рајко Каришић, запазио је преврнути чамац и објективом је изнео много озбиљнији садржаје,кроз своје слике невидљиве голим оком. Минијатурне љуштуре, рашчешљане власуље и испреплитани пипци добили су димензије вулкана, магме и прастарих форми као када се стварао свет, одвајало копно од мора и рађао први живот. Поетика наратива, зналачки извучена из контекста, са филмским резовима на правом месту, прерасла је из уметникове авантуре у својеврсну морску импресију ефектих спојева. Ликовно заокружена, садржајем целовита тема, у дослуху са инкорпорираном природом, са неограниченим могућностима варијација, преточила се у занимљиве композиције. Фотографско – технолошке могућности, у овој сфери обраде уметник је у трену искористио и слици дао кубистичко – енформеловску детерминисаност. Такође идеју апстрактне композиције аутор прилагођава тренутном стању материје, где се корозијом начета форма, пред нашим очима згушњава, растаче и преображава у филозофију енформела. Реализација одабраног, истовремено је ефектна загонетка и за аутора и за посматрача. Блистави колорит плавих, смеђих, окер и белих тонова који звучно исијавају, уклопили су се до савршенства у складну и хомогену целину озбиљних слика.
Када сам се први у Новом Саду, на истој изложби, срела Рајка Каришића, присетила сам се Леонарда да Винчија и Трактата о сликарству. Ренесансни мајстор саветовао је уметнику да прво треба да научи да гледа, јер једино тако ће пронаћи себе и оно што ће да слика. Изузетан креативни потенцијал Рајка Каришића управо је потврдио то вековно искуство.
Марина Лукић – Цветић

Изложба је отворена до 10. марта 2016 године.

Радно време Галерије: радним данима од 10 до 16 часова
Тел: 2637 565, 2638 081