Пројекат „Биоскопи у Србији“

Један од јасно видљивих резултата истраживања Завода за проучавање културног развитка претходних година, Локалне културне политике и Културни ресурси округа Србије, био је све мања видљивост биоскопске делатности, на шта су указивали делатници установа културе широм Србије. Велики број биоскопа у Србији је током 90-их и почетком 2000-тих престао са радом, док су многе установе наставиле да одржавају биоскопску делатност у значајно смањеном обиму (неколико пута годишње). Са друге стране, пратећи промене у кинематографији, биоскопи у Европи и другим деловима света су попримили потпуно нове моделе функционисања и видове популаризације. У том смислу прешло се на дигиталне облике снимања, дистрибуције и приказивања филмских остварења.
Увидевши јаз између савремених токова и стања у Србији, истраживачи Завода су током 2012. године, на иницијативу Министарства културе и информисања Републике Србије, отпочели пројекат чија је основна идеја пружање увида у начин функционисања биоскопа у Србији данас, и њихови основни проблеми. Овако конципирана анализа је заправо основа за даље деловање у области приказивачке делатности од стране свих заинтересованих субјеката и доносилаца одлука.

Циљ истраживања

Основни циљ Пројекта је пружање прегледа биоскопске мреже у Србији и то на неколико нивоа:

а) број сала/биоскопа са филмским пројекцијама
б) број биоскопа који функционишу као самосталне установе и број других установа који негују приказивачку делатност у оквиру својих активности
в)број и структура биоскопских пројекција у приказивачким установама
г)стање биоскопских установа у погледу опреме и простора
д)преглед проблема приказивача
Поред наведених сегмената функционисања приказивачких установа, извесна пажња истраживача била је усмерена и на део који се тиче публике тј. њена бројност и начини промоције филмских програма међу активним и потенцијалним посетиоцима.
Најважнији циљ Пројекта је да се кроз преглед стања и потреба приказивачких установа, пробуди стручна и шира јавност и допринесе покретању иницијативе и дефинисању даљих планова и активности за оживљавање и унапређење биоскопске мреже.
Један од специфичних циљева Пројекта је и мапирање броја биоскопа и сала у Србији закључно са 2012. годином, с обзиром да се последња званично објављена статистика односи на 2010. годину, а реализована је од стране Републичког завода за статистику.

Методе и технике истраживања

У оквиру методе истраживања коришћена је анкета, те је креиран специјализовани упитник по угледу на упитник који користи Републички завод за статистику, са посебним сетом питања који се односи на статус биоскопа. Упитник је био сачињен од 61 питања и поред основне статистике, садржавао и питања која указују на проблеме и приоритете у функционисању приказивачких установа, као и питања усмерена на моделе промоције, праћења и евалуације програма.

Узорак

Према истраживањима Завода за проучавање културног развитка спроведеним током 2009. године у Србији је функционисало 108 биоскопа, од којих је највећи број припадао поливалентним центрима, док су петину чинили самостални биоскопи и они који функционишу у склопу неког другог правног субјекта. Ипак, током истраживања 2012. године активно је било 88 биоскопа који су у току године имали барем једну пројекцију филма. Од укупног броја активних биоскопа 65 се налазило у склопу поливалентних центара. На упитник Завода за проучавање културног развитка одговорила су 63 активна биоскопа, односно 71,6% од укупног броја.

Преузмите: Биоскопи у Србији