Промоција 138. броја часописа КУЛТУРА

Промоција 138. Броја часописа за теорију и социологију културе и културну политику „Култура“ одржана је у петак 24. маја у 12 сати у просторијама Завода за проучавање културног развитка, Риге од Фере 4, Београд

На промоцији су говорили:

проф. др Гордана Јовановић, аутор
др Слободан Рељић, аутор
проф. др Владислава Гордић Петковић, уредник теме Глобализација и књижевност,
Марина Лукић Цветић, одговорни уредник часописа „Култура“, в.д. директора Завода за проучавање културног развитка

Солунска браћа Св. Ћирило и Методије, учени и образовани Византинци, већ искусни у мисионарском послу, добијају налог од византијског цара Михаила III да се упуте у државу моравских Словена са циљем да Христову веру проповедају на словенском језику. Овим чином василевс Михаило изашао је у сусрет моравском кнезу Растиславу, који је од њега тражио баш такве мисионаре, јер је по свој прилици чуо „да сви Солуњани чисто словенски говоре,“ што значи да ће словенском живљу у његовој држави, који не зна ни грчки ни латински језик, тумачити хришћанску веру на њему разумљивом језику. Браћа крећу на далек и неизвестан пут крајем 863. или почетком 864. године. Са собом воде и известан број својих ученика вичних словенском језику; носе, такође, и основне богослужбене књиге преведене на словенски језик. Њихов боравак у Моравској био је тежак и мукотрпан… После много мука, папа Хадријан II дозвољава богослужење на словенском језику… Западни Словени који су били под јурисдикцијом западне римске цркве убрзо напуштају богослужење на словенском језику и словенско писмо и приклањају се латинском, како је и до тада било. Јужни Словени прихватају ученике солунске Браће, прихватају словенски језик и словенско писмо у богослужењу и све до данас већина њих остају чувари сјајног и великог дела Ћирила и Методија. (Проф. др Гордана Јовановић, из текста Свети Ћирило и Методије – мисионари међу Словенима, Култура бр. 138).

Глобализација светске економије и успостављање глобалног друштва донело је у историји незапамћен јаз између богатих и сиромашних. Ова диспропорција чини касни капитализам изузетно нестабилним и постаје разлогом могућих великих друштвених промена. Глобални западни медији су у првој линији одбране тако успостављеног новог светског поретка. Медијска индустрија је део робусне пропагандне машинерије која производи оправдање за стање, али учествују у припремама ратова и вођењу војних операција против оних, било где у свету, који угрожавају stаtus quо. (др Слободан Рељић, из текста Медији – артиљерија глобализације, Култура бр. 138).

У опирању покушајима да се глобализација дефинише тако што ћемо је оптужити, и оптужи тако што ћемо је дефинисати, помоћ нам може пружити феномен неместа (франц. нон-лиеу). Антрополог Марк Оже, творац ове кованице, неместо дефинише као супротност припадности, супротност сваком одредљивом пореклу: хотелска соба, супермаркет, аеродром и ауто-пут представљају простор непрекидног протока и потрошње, одлажења и пролажења; то су простори изван историје, далеко од мреже људских односа и обликовања идентитета. Није ли и глобализација покушај обезличеног укрупњавања вредности, универзализовања које ће охрабрити не улазак у вечност, већ потрошњу у садашњем тренутку? Усамљеност и издвојеност неместа дају појединцу илузију припадања великом глобалном систему, систему који се граничи са утопијом, али не постаје утопија; неместо је вечита могућност да се увек и никада не буде код куће. Глобализација је процес сличног уједињавања бескраја могућности у једну могућност потрошње… У дефинисању глобализације, књижевност је неместо на ком се лоцирају мртви станари историје и живи случајни пролазници: она нема своје присуство, њена припадност је само илузија, она нема дом ни систем. Нема га откако је њен утицај проблематизован и избрисан. Утицај књижевности је релативизован на сваки начин тиме што је књижевни простор с једне стране скучен на ексклузивистички забран лишен медијског одјека, а са друге стране проширен на, ранијих деценија, незамисливе просторе медијских и културних феномена. (Проф. др Владислава Гордић Петковић, из уводне речи приређивача,Глобализација и књижевност, Култура бр. 138).