15. октобра 2010.

Едукација за развој културног туризма (Оживљавање културног наслеђа за потребе културног туризма)

Руководилац пројекта: Маја Тодоровић Опис пројекта Бројни културни ресурси Србије као што су: материјална и духовна културна баштина, савремена уметничка продукција и културне манифестације представљају потенцијалну вредност која може послужити као базична основа за развој туризма. Укључивањем културне баштине у понуду културног туризма стварају се услови за њену бољу промоцију и очување, а то истовремено доприноси


13. октобра 2010.

Позоришна публика у Србији

Аутор и координатор пројекта: мр Слободан Мрђа Организатор: Јелена Костић Сарадници на пројекту: Силвија Буњац и Мима Мајсторовић Истраживање позоришне публике, које се може уклопити у један комплекс истраживања о културном животу уопште, има данас веома велику друштвену актуелност. Одмах се мора нагласити да је оваква тема веома сложена, с обзиром да је теоријски и емпиријски недовољно истражена код


5. октобра 2010.

Празни простори Србије

Ауторка и координаторка пројекта: мр Тамара Јовановић Пројекат „Празни простори Србије“ реализује се у оквиру Завода за проучавање културног развитка, а бави се феноменом постојања празних, односно „испражњених“ простора на територији Србије, као и могућностима њихове трансформације у комплексе различитих намена, а пре свега у мултимедијалне уметничке и научно-истраживачке центре. Поред објеката индустријског наслеђа, од којих


19. априла 2010.

Гастрономска мапа Србије

Аутор и координатор пројекта: Дејан Загорац Сарадници на пројекту: Јелена Бјеговић и Мима Мајсторовић Гастрономска култура неодвојиви је део културне баштине сваког народа. Намирнице које се користе у исхрани, навике и обичаји везани за припрему хране и понашање за трпезом део су духовног богатства и наслеђа једног народа и преносе се са генерације на генерацију. (…) Основно људско


6. априла 2010.

Побољшање статуса младих неафирмисаних уметника

Овај пројекат започет је 2008. године и његова израда је трајала до краја 2009. с обзиром да смо наишли на потешкоће у првом кораку, тј. прикупљању података – број студената завршних година је мали, а одзив је био слаб, тако да је требало времена да се дође до репрезентативног узорка. Предмет истраживања је положај младих