9. септембра 2017.
Закони и култура
Пројекат “Закони и култура” почива на истраживању чији су предмети однос закона и културе, ефективност у новије време донетих закона не само у домену културе, већ и у другим доменима који су за развој културе изузетно значајни, као што су економија, државна управа, просторно планирање и образовање, те, најзад, опције регулације и потреба за појединачним
9. септембра 2017.
Културне потребе и навике просветних радника у Србији
Последњих година у јавним расправама и писаним документима више пута је било речи о потреби да се успостави системска сарадња школа и институција културе. Истраживања о културној партиципацији Завода за проучавање културног развитка већ су показала да млади у релативно малој мери учествују у јавној културној потрошњи, док је до сада неистражено колико просветни радници
8. септембра 2017.
Укуси Старе планине
После великог успеха књиге „Укуси Ђердапа“, која је 2012. године добила „Туристички цвет“ као најбоља публикација из области туризма, и успешне промоције у Амбасади Републике Србије у Будимпешти и Културном центру Србије у Паризу, радимо на гастрономско-културолошкој књизи о још једном изузетом пределу Србије – Старој планини. Регион Старе планине (општине Пирот, Димитровград, Књажевац и
8. септембра 2017.
Родна равноправност у културном стваралаштву и делатности
Родна равноправност је један од услова и значајан индикатор културног развоја и чинилац културне разноликости. Жене и мушкарци у култури, као ни у једној другој области друштва, имају готово једнак положај у могућностима за професионално и креативно остваривање. То показују истраживања Завода за проучавање културног развитка: „Преглед стања о полној структури запослених у јавним установама
7. септембра 2017.
Архитекта Никола Добровић (1897-1967) – педесет година после
Почетком 2017.године, навршило се педесет година од смрти истакнутог српског и југословенског архитекте Николе Добровића (Печуј, 12.2.1897. – Београд, 11.1.1967), академика САНУ и најдоследнијег заговорника савремених метода грађења. Модернистичка начела у нас први је пропагирао још средином треће и почетком четврте деценије кроз објекте, конкурсне пројекте, урбанизам, дневно-критичке коментаре и програмске манифесте, а касније и
