12. јуна 2014.

Културна политика и заводи за заштиту споменика културе

Студија „Културна политика и заводи за заштиту споменика културе“ је резултат истоименог истраживачког пројекта реализованог крајем 2013. године. У њој су изнете анализа актуелног стања у заводима за заштиту споменика културе као и конкретне могућности чије би остваривање допринело унапређивању рада завода и односа према културном наслеђу. Стога је студија намењена доносиоцима одлука, руководствима завода,


15. марта 2014.

Д. Мартиновић, Нове сталне поставке у музејима Србије (2014)

у овом истраживачком пројекту дат је преглед постојећих и могућих концепата нових сталних поставки музеја у Србији које су (ре)формиране у периоду од 2007. године до данас, као и оних у процесу осмишљавања. Истражене нове сталне поставке посматране су са музеолошке, културолошке и социолошке тачке гледишта. Поред анализе документације и програмских извештаја за протекле три


1. октобра 2013.

Б. Субашић, Б. Опачић, Ј. Дамњановић, Биоскопи у Србији (2013)

У циљу сагледавања проблема приказивачке делатности у Србији и у циљу изналажења решења који ће допринети побољшању промоције, посећености и техничке опреме биоскопа и одржању биоскопске мреже у Србији Завод за проучавање културног развитка је током 2012. године истраживао актуелно стање филмских приказивача. Истраживањем је обухваћено 88 установа које је Завод успео да мапира као


25. марта 2013.

Б. Субашић, Б. Опачић, Вредности и културни активизам матураната Србије. (2013.)

У циљу испитивања постојања везе између ставова и понашања у области културе изабрани су матуранти Србије под претпоставком да су они довољно самосвесни да упражњавају културне и друштвене обрасце независно од других. Са друге стране они представљају будућу друштвену и интелектуалну елиту која је на прагу да одабере своја професионална усмерења. Стога су и ставови


18. јануара 2013.

М. Миланков, Б. Опачић, Култура старења и стари у култури. Културни живот и потребе у трећем добу (2012.)

Становништво Србије спада у групу најстаријих на свету налазећи се, после Јапана и неколико европских земаља, на десетом месту. Скоро једна трећина становништва Србије старија је од 55 година, док је 17.16% старије од 65 година, што Србију сврстава у земље дубоке демографске старости. Истраживање је обављено 2011. године у оквиру којег је испитано укупно