2. јуна 2010.

Д. Мартиновић, Музејска публика у Србији (2010)

У овој публикацији презентована је анализа резултата анкетног истраживања музејске публике у Србији. Дат је приказ структуре и  карактеристика посетилаца, сагледане су њихове потребе, њихов однос према самом музеју и културном животу уопште, што све може да утиче на стање у музејским установама, као и на бројност посетилаца. Такође, дате су препоруке и методе за


13. маја 2010.

Слободан Мрђа, Позоришна публика у Србији (2010.)

Публикација мр Слободана Мрђе је резултат социолошког истраживања публике свих професионалних позоришта у Србији. Реч је о истраживању посебних публика или посебних друштвених група са циљем да се у том оквиру открију посебне публике. Оваква истраживања омогућују да се упознају неке димензије културних потреба које је на други начин немогуће спознати. У истраживању су комбинована


19. априла 2010.

Д. Загорац, Гастрономска мапа Србије (2010.)

Настала на основу истоименог пројекта публикација садржи рецепте традиционалних јела у Србији, груписаних по регионима због сродности у гастрономској култури појединих подручја, али и да би послужила као основ за евентуална даља и детаљнија истраживања на терену. Настала је на основу анкете проведене у 104 општинске туристичке организације. Подела по регионима урађена је због сродности у


7. априла 2010.

Шабац. Анализа културног система (2010.)

Публикација је настала као резултат теренског истраживања у Шапцу, у оквиру пројекта Локалне културне политике. Анализа представља преглед свих културних актера у организацији културног система и функционисања културне политике града (установа и актера цивилног сектора као стваралаца културне понуде, локалне управе и одељења у чијој је надлежности култура као доносилаца одлука односно креатора културне политике,


6. априла 2010.

М. Гаврилов, Побољшање статуса младих неафирмисаних уметника (2010.)

Предмет истраживања је положај младих неафирмисаних уметника и може да пружи подстицај за већу ангажованост младих неафирмисаних уметника и младе генерације уопште, да кроз сагледавање сопственог положаја у друштву створи могућност за решавање кључних питања савременог живота и своје будућности. Криза идентитета, психичка оптерећења, непостојање система вредности, безперспективност, економска зависност због незапослености представљају последице које стоје