6. априла 2010.

М. Гаврилов, Побољшање статуса младих неафирмисаних уметника (2010.)

Предмет истраживања је положај младих неафирмисаних уметника и може да пружи подстицај за већу ангажованост младих неафирмисаних уметника и младе генерације уопште, да кроз сагледавање сопственог положаја у друштву створи могућност за решавање кључних питања савременог живота и своје будућности. Криза идентитета, психичка оптерећења, непостојање система вредности, безперспективност, економска зависност због незапослености представљају последице које стоје


1. јуна 2009.

Б. Јокић, Д. Мартиновић, Музеји Србије – актуелно стање (2009)

Ова публикација настала је из потребе да се сагледа стање музејског рада у свим његовим значајним аспектима: музејски објекти, излагачки простори, депои, фондови, документација, опрема, људски ресурси, програмска понуда, посетиоци, издавачка делатност, односи с јавношћу, сарадња са другим институцијама, структура буџета, приоритети и проблеми у функционисању музеја. Подаци приказани у овој публикацији засновани су на


6. јуна 2008.

Б. Јокић, Б. Мијатовић, С. Мрђа, Људски ресурси у култури Србије. Тренутно стање и перспективе развоја

За нас је посебан изазов био да испитамо стање и могућности развоја људских ресурса у култури Србије – и то како на институционалном нивоу, тако и на нивоу посебних делатности у култури и на нивоу сектора културе у целини. Ово посебно с обзиром на сложене друштвено-економске околности транзиционих процеса у којима се култура често у


1. јуна 2003.

Културне политике Србије – интервјуи

У оквиру истраживања „Културне политике Србије“ интервјуисани су директори најзначајнијих установа културе у Србији. Интервјуи су вођени током 2000-те и 2002-те године: Бранислав Лечић, министар културе Републике Србије (само 2000), Музеј југословенске кинотеке, Народно Позориште у Београду, Народни музеј у Београду, Mузеј савремене уметности у Београду (само 2000), Републички завод за заштиту споменика културе (само


20. марта 2003.

Весна Ђукић Дојчиновић: Предлог културне политике Србије (2003.)

Овај рад садржи анализу претходећих и затечене културне политике те препоруке за подизање капацитета за спровођење структуралних реформи културног система у Србији. Предлози се односе на: дефинисање улоге Савета за културу доношење програма, стратегије и приоритета развоја кутуре дефинисање „средишта“ у децентрализованом доношењу одлука о културном развоју стварање законодавног оквира развоја културе увођење институције вишегодишњег