Гастрономска мапа Србије

Аутор и координатор пројекта: Дејан Загорац
Сарадници на пројекту: Јелена Бјеговић и Мима Мајсторовић

Гастрономска култура неодвојиви је део културне баштине сваког народа. Намирнице које се користе у исхрани, навике и обичаји везани за припрему хране и понашање за трпезом део су духовног богатства и наслеђа једног народа и преносе се са генерације на генерацију. (…)

Основно људско право на живот и храну требало би да подразумева и право на уживање у храни, али, самим тим, човек има и одговорност да очува традиционалне начине припреме хране, баштину и културу исхране како би то уживање учинио могућим и у будућности и, у складу са принципима одрживог развоја, како не би угрозио исто тако право на уживање будућим генерацијама.
Срби и други народи који живе у Србији имају изванредно богату и диверсификовану
гастрономску културу, што је последица географског положаја и додира и утицаја са другим, пре свега оријенталним и средњоевропским културама, али и хедонистичких навика и материјалног развитка њених становника.
ХХ век – материјалистичка помама и глобализација су и у нашој земљи донеле велике промене и стандардизацију начина исхране, претећи да, ово некад веома занимљиво гастрономско подручје, постане обичан излог брзе хране.

Метод рада

Припремљени су одговарајући упитници и послати на адресе 104 општинске туристичке организације Србије. Туристичке организације су одабране под претпоставком да је гастрономија једна од основних туристичких атракција појединих регија. Истовремено, желели смо да проверимо колико су туристичке организације у Србији свесне и способне да примене нове методе развоја еко и културног туризма, као и да им ово истраживање буде подстрек да и саме истражују гастрономску културу својих општина, да допринесемо њиховом „самодефинисању“, односно, уобличавању културног идентитета сваке општине.

Добијен је (у периоду од скоро два месеца) 31 испуњен упитник неуједначеног садржаја. Поједине туристичке организације приступиле су овом послу озбиљно и студиозно (Оџаци, Косјерић, Чачак, Краљево), док су друге само рутински и „здраворазумски“ веома штуро одговориле. Са већином организација имали смо и лични контакт (телефонски или електронском поштом) и из тога дознали да већина организација овај пројекат сматра значајним и интересантним и да су поједине радиле сопствена истраживања и успоставиле, или обновиле, контакте са особама и удружењима која се баве гастрономијом у својим местима.
Интересантно је да су бољи и опширнији одговори стизали из мањих и туристички мање експонираних центара, него из великих градова и познатих туристичких центара. Такође, већи одзив био је у западној Србији и (донекле) Војводини него у источној и јужној Србији, што на свој начин говори о степену гастрономске свести међу туристичким организацијама и спремности на ангажман у овој области.
У складу са називом пројекта, Гастрономску мапу поделили смо по географско-историјским подручјима, и то: Војводина (Сомбор, Бачки Петровац, Бечеј, Сента, Кикинда, Оџаци), Централна и Западна Србија (Ивањица, Чачак, Београд, Горњи Милановац, Косјерић, Краљево, Љиг, Лозница, Qубовија, Драгачево), Источна Србија (Смедерево, Бор, Велико Градиште, Зајечар), Јужна Србија (Бела Паланка, Брус, Сокобања, Димитровград, Лесковац, Ниш) и Југозападна Србија или Санџак (Сјеница, Нова Варош, Нови Пазар и Пријепоље). Подела по регионима урађена је због сродности у гастрономској култури појединих подручја у Србији, али, и да би послужила као основ за евентуална даља и детаљнија истраживања на терену. Мора се признати да би само организован рад на терену, уз учешће локалних сарадника, дао прецизније и организованије податке. Међутим, и ово истраживање може послужити туристима и радозналим еколошко и гастрономски свесним корисницима као водич у богату и недовољно истражену кухињу народа Србије.

Преузмите: Гастрономска мапа Србије