Излагачка политика београдских галерија

Аутор: мр Драгана Мартиновић

Предмет истраживања

Предмет истраживачког пројекта „Излагачка политика београдских ликовних галерија“ јесте излагачка политика четири ликовне галерије које се налазе у склопу три највеће и најстарије установе културе Београда: Српске академије наука и уметности (1841), Факултета ликовних уметности (1937) и Културног центра Београда (1957), а које су финансиране од стране државе и града. Истраживањем су обухваћени културна политика, менаџмент и маркетинг галерија, као и њихова публика, и то на тај начин да се свака галерија третира као јединствена у свом просторном, временском, друштвеном и културном контексту, али и као део галеријског система, у оквиру решавања проблема пословне политике. На основу разговора с управницима, кустосима и представницима PR служби ових београдских галерија, констатована је неопходност постојања веће подршке визуелном стваралаштву код нас. Да би се то постигло, било је потребно испитати до сада неиспитано подручје излагачке политике и факторе који утичу на буђење свести о важности да визуелна уметност добије на значају, али и да се више пажње посвети методама и средствима који би утицали на пораст посећености наших ликовних галерија.

Циљеви и активности истраживања

Главни циљ истраживања јесте да се утврде излагачки профили и стандарди излагања четири ликовне галерије: Галерије ФЛУ, Галерије САНУ, Ликовне галерије КЦБ и Галерије ―Артгет у КЦБ-у, ради добијања целовите и актуелне слике о излагачкој и пословној политици наших „великих“ галерија у последње три године, њиховим организационим и развојним проблемима.

Појединачни циљеви и активности су:

• истражити инструменте културне политике у галеријском систему;
• истражити функционисање менаџмента галерија;
• истражити функционисање PR и маркетинг службе галерија;
• истражити структуру и карактеристике галеријске публике;
• предложити мере које могу да утичу на решавање постојећих проблема и давање препорука за побољшање њиховог рада, с крајњим циљем изградње квалитетнијег односа према визуелној уметности Београда и Србије.

Методологија и узорак истраживања

Одабрали смо галерије које имају једнаке излагачке профиле, али различите организационе, програмске и развојне структуре. За сагледавање постављених проблема, али и шире ситуације у којој се налази визуелна уметност, помогао нам је стандардизовани упитник у електронској форми који садржи девет делова и укупно 78 питања. Помоћу овог инструмента, сазнали смо конкретне податке о статусу, финансирању, просторним и техничким ресурсима, људским ресурсима, стручним пословима, програмима и публици, сарадњи, као и приоритетима и проблемима у раду галерија. Добијени одговори били су нам уједно и основа за израду истраживачких питања коришћених приликом разговора с управницима и кустосима галерија.
Да бисмо постигли жељене циљеве истраживања, користили смо квалитативни и квантитативни метод прикупљања података. Комбиновањем ове две истраживачке технике, успели смо да уђемо у срж проблема одабраних галерија Београда, да задате циљеве детаљно испитамо и постигнемо боље разумевање феномена ликовних изложби и излагачког дискурса уопште. Најпре је било спроведено интервјуисање: на основу унапред дефинисаних питања за дубински (структурисани) интервју, обављени су разговори с уметничким директорима галерија, а према посебно састављеном упитнику; потом су обављени разговори с кустосима галерија и референтима за односе с јавношћу.
Целовитости истраживачког пројекта допринео је метод анкетног испитивања, у оквиру којег смо одредили узорак на основу броја посетилаца галерија из претходне године, тако да је величина узорка чинила укупно 500 упитника, односно испитаника, што значи 120 по галерији. Након израде упитника, изведена је пилот-анкета ради утврђивања дискриминативности питања и процењивања планираног времена за његово попуњавање.
Питања, којих је било 26, била су подељена у три сегмента: први део упитника сачињавају општа питања која се односе на социодемографске карактеристике испитаника; други део садржи питања којима се могу утврдити културне и уметничке потребе публике која посећује галерије; трећи део испитује однос публике према излагачкој политици наших галерија.
Од планираних петсто испитаника, успешно је анкетирано 444, што чини 90% реализације узорка.

Значај истраживања

Истраживачки пројекат „Излагачка политика београдских ликовних галерија“ предузет је услед непостојања целовитих истраживања о галеријској изложбеној делатности у Србији за последње две деценије. Утврђени су излагачки профили и стандарди излагања четири ликовне галерије, које се налазе на главној градској трансверзали, што чини солидно полазиште за континуирана испитивања битних функција галеријског система, као што су: презентација модерне и савремене уметности, развијање широке и разноврсне публике, рад на њеној едукацији, институционална помоћ уметницима, као и уметничка продукција намењена тржишту. Све то представља основу за „освајање“ финансијске помоћи од стране државних органа управе и других јавних и приватних извора финансирања, као и за предлагање мера актерима културне политике у решавању мапираних проблема. Такође, истраживање помаже у формулисању одговарајућих препорука, у циљу побољшања рада истражених галерија и изградње квалитетнијег односа према визуелној уметности Београда и Србије уопште.
Почетком 80-их година наступила је криза галеријске делатности, те је почело да се схвата да је неопходна радикална реорганизација у циљу испуњења њиховог друштвеног задатка. У Србији и Београду, галерије су до скоро биле самореферентне институције, затворене у себе и нису на прави начин биле контекстуализоване; представљале су јавна културна места која окупљају људе једнаког статуса и образовања. У новије време, оне све више постају високопрофилисаним местима за морализовање, политичке полемике и друштвено-социјалне рефлексије; такође, у њиховом раду сагледава се отвореност у примењивању новијих приступа, у циљу окренутости креирању видљивости програма галерија.
Према концепту истраживања обављеног у Заводу, могуће је наставити подробније испитивање пословних политика других галерија и излагачких простора града и земље, те тако указати на начине проширења аутономије галеријских институција. Још важнија потреба културне политике Србије везана је за обликовање јасније слике актуелног стања нашег галеријског система, као и постојећих могућности његовог побољшања у новом добу.

Преузмите: Излагачка политика београдских галерија