Кафе Култура: Александра Саша Бановић, „Београд 1930-2009“

Циклус: Писци о Старом граду
Уторак, 8. децембар 2009.

 

Говорили су:
Арх. Бранко Бојовић, Академија архитектуре
Арх. Бранислав Јовин, Академија архитектуре
Проф. др Михајло Малетин, Грађевински факултет
Арх. Александра Саша Бановић, аутор

Одломке из књиге читао: Синиша Кукић

Уредник и домаћин:
Душан Ч. Јовановић
О ЈЕРЕМИЈИ И САШИ

Књига „Београд 1930-2009“ настоји да прикаже развој Београда кроз дужи временски период. Као полазиште за сагледавање урбаних, архитектонских, културних и друштвених промена града, послужила је књига „Београд 1930. године на фотографијама Јеремије Станојевића“, аутора Дивне Ђурић-Замоло. Збирка Јеремије Станојевића представља једини доступан материјал који приказује Београд, не само кроз снимке појединачних објеката, већ и кроз потезе улице и ширих простора. Путем упоредних снимака фотографија из 1930. и оних начињених 2008. године на којима су изгледи појединачних објеката, тргова и амбијената Београда, али пре свега уличних потеза, може се видети развој града кроз временски период од готово осам деценија, његова урбана трансформација, напредовање, а понекад и назадовање. Београд који је представљен у овој књизи условљен је постојећим материјалом из збирке Јеремије Станојевића и самим тим ограничен на уже градско подручје. Из тог разлога овом књигом нису обухваћени амбијенти попут Београдске тврђаве, Старог језгра Земуна и простор данашњег Новог Београда, Дедиња и Топчидера. Уже градско подручје у књизи подељено је на 10 градских простора, који представљају урбанистичке целине формиране дуж главних саобраћајних токова. Сваком простору посвећено је једно поглавље у књизи. Значај ових целина и промене које су у њима извршене од 1930. године до данас биће повод да се након ове публикације приступи изради едиције од десет књига, која ће се бавити разрадом сваког поглавља понаособ. Историјском анализом развоја урбанизма као и социолошким, еколошким, економским и политичким приступом теми, биће детаљно приказан развој Београда пре свега кроз планска документа и њихове реализације до данашњих дана. Управо због тога што је ова књига замишљена као почетак једног дугог и системтског издавачког подухвата, објашњења уз фотографије садрже само најосновније податке о приказаним просторима и објектима и крајње су информативног карактера. Акценат је стављен на хронолошки приказ етапа у развоју града, његову урбану трансформацију и промене на грађевинском фонду, од интезивне модернизације која је обележила међуратно раздобље у архитектури Београда до интервенција реализованих последњих година. Посебан изазов у раду на књизи представљало је фотографско бележење садашњег стања грађевинског фонда. Тај задатак подразумевао је израду фотографија идентичних уличних потеза онима које је Јеремија Станојевић начинио почетком тридесетих година. Чињеница да је одређени број приказаних амбијената у потпуности ишчезао или је претрпео такве трансформације да се тешко може идентификовати, говори у прилог деликатности и важности овог задатка.