Кафе Култура: Милош Немањић, Књижевна култура у Србији. Социолошки есеји и истраживања (1975-2005)

Тридесет и прва промоција Кафе Култура одржана је у четвртак, 19. априла 2012 у 12 часова.

Учествовали:
Бошко Чолак Антић, конференцијски преводилац и новинар
Душко М. Петровић, књижевник
др Милош Немањић, аутор
Делове из књиге читао:
Синиша Кукић, глумац
Уредник и домаћин:
Душан Ч. Јовановић

O MИЛOШУ НEMAЊИЋУ
Милош В. Немањић (1932) доктор је социолошких наука, научни саветник Института за социолошка истраживања, више је од четрдесет година активан као истраживач на социолошком пољу.
Рођен је у Београду у официрској породици од оца Велимира и мајке Радмиле, домаћице. Године 1954. завршава Средњу библиотекарску школу. Немајући материјалних могућности да настави школовање, запошљава се у Библиотеци града Београда, а као ванредни студент уписује на групу за српски језик и југословенску књижевност на тадашњем Филозофско-историјском факултету. У међувремену, прешао је да ради у Библиотеку Савезног већа синдиката, а када је основана група за социологију на Филозофском факултету уписује студије социологије. Убрзо добија стипендију Социлошког института и већ као апсолвент почиње да ради у овој научној установи. Године 1968. добија стипендију француске владе за похађање течаја код познатог социолога Пјера Бурдијеа.
Много година касније, тачније 2004, оснива “Друштво пријатеља Пјера Бурдијеа“ и постаје његов први председник. У Социолошком институту проводи четири године, а 1967. прелази да ради у Завод за проучавање културног развитка Србије и тиме почиње његово дугогодишње бављење истраживањем проблема социологије културе. Прво ради као самостални истраживач, потом као руководилац истраживачког одељења, па заменик директора и најзад 1984. постаје директор Завода и на тој функцији остаје до 1991. године. Током рада у овој установи био је и уредник часописа за теорију и социологију културе и културну политику „Култура“, а једно време и главни уредник. Године 1968. одбранио је докторску дисертацију на тему „Филмска и позоришна публика Београда 1961-1984. године“. Након близу двадест и четири године рада у Заводу прелази да ради у Институт за криминолошка и социолошка истраживања.
Писац је више књига, а једна од њих је и ова коју данас представљамо.
Председник је Геронтолошког друштва Србије. Живи и ради у Београду, тачније на Чукарици.