Кафе Култура: Подне са Чолак-Антићем

У четвртак, 21. јуна 2012 у 12 часова у Заводу за проучавање културног развитка, у оквиру циклуса „Писци са Новог на Старом граду“, о преводилаштву је говорио Бошко Чолак-Антић, преводилац.

Говорили:
Милена Раденковић, новинар и преводилац
арх Бојан Ковачевић, историчар и преводилац
Бошко Чолак-Антић, симултани преводилац

Уредник и домаћин:
Душан Ч. Јовановић

О БОШКУ ЧОЛАК-АНТИЋУ

Бошко Чолак-Антић, слободни преводилац, рођен 1931. у Београду у официрској породици. Дипломирао је 1954. године на Филозофском факултету у Београду на Катедри за енглески језик и књижевност, а специјализацију је завршио у Кембриџу 1952. Магистрирао је 1956. године. Радио је двадесет пет година (1956-1981) у Новинској агенцији Танјуг као преводилац, новинар – уредник публикација у Спољнополитичкој редакцији и као војни уредник. Преводилачким радом бави се од 1952. Преводи са енглеског и француског на српски и са француског и српског на енглески језик. Оснивач је и први председник Секције симултаних преводилаца Удружења научних и стручних преводилаца Србије (1957) и један од оснивача Удружења конференцијских преводилаца Србије (1963). Сада је председник Удружења. Члан је Удружења књижевних преводилаца Србије (био је члан Управе од 1984. до 1988), председник Надзорног одбора Алијансе Југославија-Француска, потпредсеник Друштва за културну сарадњу Југославија-Француска, члан Председништва Културно-просветне заједнице Београда. Један је од оснивача Независног удружења новинара Србије и члан Међународне федерације новинара (IFJ) и Међународне уније франкофоне штампе. Члан је Одбора за Међународне београдске преводилачке скупове и један од водитеља округлих столова. Током своје богате преводилачке каријере преводио је највишим државним и политичким вођама (Тито, Кардељ, Вељко Влаховић, Коча Поповић, Милан Панић, Војислав Коштуница, Борис Тадић и др.) приликом пријема и разговора са највишим страним државницима, политичарима и привредницима. Радио је на свим конференцијама на врху несврстаних земаља, за Уједињене нације, ММФ, Светску банку, UNESCO, UNICEF, NATO, Међународни Црвени крст и низ других међународних организација. Симултано је преводио за радио и телевизију као спољни сарадник од 1963. до 1992. године. Добитник годишње награде Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда за трајни допринос култури 1992, као и награде Радио Београда за пренос првог човековог слетања на Месец (екипе Апола 11 Армстронг-Олдрин-Колинс) 1969. За праћење летова на Месец из програма Аполо добио је и специјалну награду америчке свемирске агенције NASA за најбоље праћење и коментарисање ових летова у медијима ван енглеског говорног подручја.
Често учествује у програмима Завода за проучавање културног развитка Србије.

„Превођење, оно право, је ђаволска ствар: што човек више ради, све више схвата колико не зна и колико још мора да учи.”