Кафе Култура: Раде Дацић, Две књиге о београдскоме небу

Циклус: Писци старог града

 

Говорили су:
Милица Јефтимијевић-Лилић,
Раде Дацић

Песме из књиге казивао:
Синиша Кукић

Уредник и домаћин:
Душан Ч. Јовановић

 

 

Математика и поезија руку под руку Рада Дацића

Они којима и математика и писање поезије иду од руке, са одликом, називају се генијалцима. Један од њих именом и презименом је Раде Дацић. Он је студирао и докторирао математику, потом је предавао исту на универзитетима у Београду и Крагујевцу. Кажу да је универзитетску наставу напустио када су му дојадиле „јаке“ интервенције за лоше студенте. Негде на средини прописаног радног стажа прешао је на рад у Математички институт САНУ, где је осим обавезног научног рада водио научне семинаре. Неке од области математике, којима се у Србији нико није бацио, развиле су се после тих семинара. (…) Запањујући је број поља људске делатности у којима се стваралачки опробао. У свако ново улазио је с лакоћом као да је са њим растао. Основао је Архив математичара и механичара Математичког института САНУ. Била је то основа за проучавање историје српске математике. Залагао се за то да школе и универзитети не потпомажу „произвођење“ неуротичних личности, већ да се за просечно интелигентну децу предвиди програм који могу савладати, надаренима понудити елитне школе разних профила (за њих се, без успеха, залагао у доба усмереног образовања); на универзитету је захтевао смањење програма у редовним студијама, а подизање на много виши ниво последипломских студија, на којима би настава била обавезна, што би довело до доктората вишег нивоа. Таква личност, поред горе наведеног, бави се лепим писањем, тојест литературом. Просто речено, пише и издаје своје књиге из области лепе књижевности. дијапазон креативних интересовања Рада Дацића веома је широк: од девет области „краљице и служавке науке“ (математике), којима се бавио, преко философије и свих жанрова књижевности, до историје и друштвене критике. Објавио је 35, и словима тридесет и пет књига, које нису математичке струке. Међу тим књигама најбројније су књиге поезије и оне нас данас посебно интересују. Нарочито она треидест пета по реду, која носи назив „Две књиге о београдскоме небу.“