Конференција за новинаре: „Културни живот и потребе у трећем добу“

Како изгледа старост у Србији?

Каква је култура старења у Србији, која са 17% старих спада у једну од пет најстаријих популација у Европи? Да ли се стари у нашем друштву осећају дискриминисано и усамљено? Ово су само неке од тема о којима је било речи на данашњој конференцији за новинаре у Заводу за проучавање културног развитка. На конференцији су учествовали Богдана Опачић и Маја Миличевић, из Завода за проучавање културног развитка, Милош Немањић, социолог и председник Геронтолошког друштва Србије и Анђелка Милић, професорка у пензији, са Филозофског факултета у Београду.

Ново истраживање Завода за проучавање културног развитка открива како стари проводе своје време ако имамо у виду да чак 77% њих није радно ангажовано на неки начин, али и не жели да буде, а две трећине сматра да старијима и није место на културним дешавањима уз младе људе. Чак 70% испитаника у трећем животном добу уопште не посећује културна дешавања.

Истраживање Завода показало је да 60,1% старих уопште не троши новац на културна дешавања, а да скоро четвртина њих може да издвоји највише 1.000 динара. Многи не памте када су последњи пут били у биоскопу, позоришту, концерту, књижевној вечери, фолклорној приредби или трибини и предавању, те најчешће своје слободно време проводе гледајући телевизију.

Ту су и занимљиви подаци о томе каква је ситуација у различитим регионима Србије када је у питању учествовање у култури у трећем добу, колико живот у дому за старе и удружења пензионера употпуњују живот старих, коју врсту музике слушају стари, колико “висе“ на интернету и да ли неко од њих има Фејсбук профил, како стојимо у односу на земље у окружењу и друге европске земље, који су примери добре праксе, али и препоруке за активнију старост… У најновијем истраживању Завода сазнаћете и да ли је старост период у коме се може уживати у потомцима без икаквих обавеза, доба бескорисности, или је старост право време за посвећивање себи и својим социјалним, културним, економским и друштвеним интересовањима, кога стари људи сматрају кривцем за неравноправни третман у друштву, те да ли се пасивност у Србији подразумева након 65-те године…

Овом конференцијом за новинаре Завод за проучавање културног развитка се придружује обележавању Међународног дана старих 1. октобра, као и целе 2012. године коју је Европска комисија прогласила Европском годином активног старења и међугенерацијске солидарности.

Представљање резултата истраживања пратила је и изложба фотографија које су настале током истраживања, а приказују примере како неки грађани у Србији проводе своје златно доба, певају, сликају, друже се… Аутор фотографија је Марија Јанковић. Изложба ће трајати десет дана и може се погледати радним данима од 9 до 17 часова.