Култура старења и стари у култури. Културни живот и потребе у трећем добу

Аутори: Маријана Миланков и Богдана Опачић

Становништво Србије спада у групу најстаријих на свету налазећи се, после Јапана и неколико европских земаља, на десетом месту. Скоро једна трећина становништва Србије старија је од 55 година, док је 17.16% старије од 65, што је више од европског просека. У апсолутним бројевима то је 1.276.540 грађана старијих од 65 година, од укупно 7.440.769 становника Србије у 2005. години. Очекивано трајање живота у 2005. износило је 75.43 година за жене и 70.2 године за мушкарце. У тој години, просечна старост становништва је износила 40.57 година, што Србију сврстава у земље дубоке демографске старости.
Републички завод за статистику Србије прогнозира да ће 2032. године удео старијих од 65 у централној Србији бити 21.02% док према пројекцији др. Мирјане Рашевић у 2051. лица старија од 60 година сачињаваће 38.8% популације у овој регији. У случају спонтаног демографског развоја, у 2051. години у Србији ће бити више људи са преко 60 година старости него до 40 година, за 11%.
Предмет истраживања јесу лица старија од 65 година, због односа према старости као радно неактивном периоду. Такође, примећено је да у Србији друштво и институције особе од 65 и више година живота сматрају старим, немоћним и неактивним становништвом, те им пружа адекватну помоћ. Истраживање је обухватало више субјеката:
1) истраживање популације старије од 65 година у 25 градова или окружних центара Србије на репрезентативном узорку од 1430 испитаника. Испитаници су подељени у три старосне групе: од 65 до 74 године живота – „млађи“ стари; од 75 до 84 године живота – „старији“ стари; и од 85 и више година – „стари“ стари. Истраживање је обављено само међу припадницима градске популације, јер су градови препознати као носиоци културних активности,
2) истраживање активности у области културе удружења пензионера у градовима Србије,
3) истраживање програмске понуде поливалeнтних установа културе (културних центара) посебно намењене старијим лицима.

Циљ истраживања 

Основни истраживачки циљеви су:

1) анализа положаја старих у Србији, где се првенствено мисли на дискриминацију старих која је раширена у свету. За разлику од осталих категорија људи које су дискриминисане, у овом случају се свакоме може десити да доживи статус дискриминисаног.
2) утврђивање ставова о старости из угла припадника те групе, то јест старих, јер су у друштву присутни многи стереотипи и предрасуде о старима,
3) анализа тренутног стања у културном животу старих и интересовања старих лица у сектору културе,
4) анализа активности удружења пензионера у Србији,
5) анализа програмске понуде поливалентних установа културе намењена старијим особама.

Методе и технике истраживања

У оквиру методе испитивања коришћена је анкета. Наиме, пре самог испитивања направљен је стандардизовани упитник за старе чије податке су прикупљали анкетари у 25 градова у Србији. Испитаници су бирани методом случајног узорка. Поред тога, направљен је и упитник за удружења пензионера из 25 градова у Србији, који је директорима удружења слат путем поште или електронским путем. Друга фаза истраживања обухватала је методу анализе која се састојала од анализе садржаја докумената, техником квантитативне анализе и структуралне анализе, техником квалитативне анализе. Акценат анализе стављен је на квантитативну анализу.

Узорак

Узорак за истраживање популације трећег доба у оквирима културног активизма дизајниран је да репрезентује градску популацију у Србији, обзиром да су градови стожери културе и имају највећу концетранцију како установа и организација у култури тако и културних садржаја и програма. Узорак је урађен као стратификован пропорционални у односу на број становника старијих од 65 година у градским срединама. Испитано је укупно 1430 испитаника од 65 и више година живота, пропорционално распоређених према полу, старости и образовању.

Преузмите: Култура старења