"> Културна партиципација и културно наслеђе | Завод за проучавање културног развитка

Културна партиципација и културно наслеђе

Богатство, разноликост и доступност културних садржаја важни су за све генерације а посебно за децу јер је детињство доба када се људска бића формирају да би у одраслом добу били конструктивни чланови друштва. Бројна истраживања из области развојне психологије и педагогије су показала да учешће деце у рецепцији али и продукцији културних садржаја повољно делује на развој личности док лишавање од културних садржаја у детињству носи низ неповољних ефеката како на индивидуалном тако и на плану друштва. Такође, истраживања у области културне партиципације су показала да особе које су у детињству макар повремено ишла на концерте, у позориште, биоскоп, галерије и музеје то чешће чине и у одраслом добу водећи са собом и своју децу него што је то случај са особама које су у детињству биле лишене културних садржаја.

Сагледавајући богатство и разноврсност документације и грађе о програмима који су од краја ’70-их реализовани у оквирима Центра за културу „Стари град“ (у Београду) – Драмски студио за децу школског узраста „Шкозориште“ и Студио креативног васпитања и образовања „Школигрица“ – увидели смо да су у њима развијани партиципативни модели рада са децом и данас сасвим примењиви. Такође, (поновно) читање студије коју је 1983. године објавио Завод за проучавање културног развитрка, ауторки др Ружице Росандић, Наде Игњатовић – Савић и Мирјане Митровић, „Културна понуда намењена деци Београда“ је сугерисало и друга настојања да се деца укључе у креирање садржаја занимљивих и од значаја не само за њихове вршњаке већ и за одрасле. Ту је реч на пример о активностима Музеја афричке уметности те фестивалу који је и данас један од најзначајнијих интернационалних манифестација дечјег стваралаштва „Радост Европе“ у организацији Дома пионира (данас Дечји културни центар Београда). Такви програми представљају својеврсно културно наслеђе које и даље живи и које треба пренети и долазећим генерацијама. Београд је пружио почетни импулс али су бројна била и знања о партиципативним програмима за децу у установама широм Републике Србије.
Потакнути жељом да се оваква искуства очувају у садашњим праксама установа и организација у култури те да се мапирају новије праксе у реализацији партиципативних програма са децом и младима, конципирали смо пројекат „Културна партиципација и културно наслеђе“.

Користећи грађу и ранија искуства током 2015. године креирана је методологија у којој основну истраживачку технику чине интервјуи са актерима, представницима установа и организација који реализују партиципативне програме за децу и младе. Интервјуи се спроводе на терену, у просторима који се користе у реализацији активности, а како би се непосредно сагледало окружење у коме деца и млади де фацто стварају нове културне садржаје.

Током 2017. и 2018. године у истраживачком фокусу су били музеји. Разлог таквом одабиру је чињеница да без обзира на тип музеја и збрки које излаже (уметничке, природњачке, археолошке, етнографске, историјске) деца у музејима могу стећи различита знања везана за њихово непосредно или шире окружење али и могућност да контекстуализују знања која стичу у школи из различитих предмета (историја, ликовно, биологија, географија, физика, језик и књижевност, грађанско васпитање и веронаука, итд.). Програми и радионице које се организују у Народном музеју Кикинда, Завичајном музеју Књажевац, Музеју Војводине, Народном музеју Аранђеловац, Народном музеју Смедерево, Завичајном музеју Јагодине, Галерији Матице Српске, Градском музеју Сомбор, Музеју града Београда, да наведемо тек неке од многих, јесу и конкретни показатељи могућности које музеји пружају у погледу ефектног повезивања културе и образовања.

У студији „Културна понуда намењена деци Београда“ са почетка ’80-их истакнути су и напори да се у реализацју партиципативних програма за децу укључе и медији те је Музеј афричке уметности у сарадњи са Дечјом редакцијом Радио Београда реализовао емисије у којима су деца из музеја слушаоцима приближавали своја опажања у вези са изложбама као и знања која су током посете музеју стекла. У савременим околностима Народни музеј Ниш такође пружа пример сензибилности према улози медија у животу те у сарадњи са основним школама организује Скyпе часове на којима се деца виртуелно воде кроз изложбене просторе са констектуализацијом артефаката с обзиром на њихов археолошки, историјски, етнолошки и уметнички значај.

Погледајте презентацију пројекта на промоцији „Радост Европе – дигитално“, Дечји културни центар, 9. 04. 2019.

У 2019. години задржавамо фокус на установама – музејима, библиотекама и поливалентним центрима за културу али га и ширимо ка дечјим и омладинским позоришним групама јер позориште такође јесте важан аспект културне партиципације деце и младих.

Имајући у виду да представе за децу и младе у потпуности могу стварати одрасли ослушкујући интересовања деце и младих, али и саме групе деце и младих на основу својих перцепција, с обзиром на основну интенцију пројекта (да мапира и сагледа партиципативне програме у чијем стварању и развоју кључну улогу непосредно имају деца и млади), акценат је стављен на ову другу опцију – представе у којима деца и млади учествују у свим фазама продукције – од избора теме или текстова који ће бити обрађени у представама, преко стварања сценарија, режије, осмишљавања сценографије, костима и звука, до играња пред публиком било у свом било у неком другом граду у редовном програму или на фестивалу.

Пројекат „Културна партиципација и културно наслеђе“ замишљен је као отворени пројекат што значи обезбеђивање доступности грађе прикупљене током истраживања као и релевантне литературе. У тим оквирима планира се отвореност за нове садржаје у чијем ће стварању учествовати деца и млади а које ће посредовати установе и организације у култури.