Културна политика Града Београда

Аутор и координатор: Александар Лазаревић

Сарадници: мр Ана Стојановић, Бојана Субашић, Вера Милановић, Мирјана Петровић, Маја Маринковић

Надовезујући се на идеју истраживања Локалне културне политике“ и Културне политике округа Србије које је Завод за проучавање културног развитка спровео у 2009. и 2010. години, током 2011. године реализовано је истраживање „Културна политика Града Београда“. Потсећања ради, истраживањем „Локалне културне политике“ (2009) обухваћена је 21 локална самоуправа са статусом града, осим Новог Сада и Београда, док је истраживањем „Културне политике округа Србије“ (2010) обухваћено 123 локалних самоуправа – 122 општине и град Нови Сад. Истраживањем везаним за Град Београд, који је уједно и истоимени округ, Завод је за три године обухватио територију целе Србије без Косова и Метохије.

На тај начин, извештаји публиковани под називом „Културни ресурси градова Србије“ и „Културни ресурси округа Србије“ употпуњени су са још два тома. Једaн је посвећен граду Београду, други Новом Саду. Иако је град Нови Сад био обухваћен истраживањем „Културне политике округа Србије“ током 2010. године (када и општине Србије), разлог да се нађе у овој публикацији је тај да се као административни центар АП Војводине представи заједно са административним центром Србије. Уједно ова два града имају и најбројнију културну инфраструктуру. На њиховим територијама не налазе се само установе културе које су основале скупштине ових градова, већ и оне које су основале скупштине АП Војводине и Републике Србије. Замисао аутора и координатора истраживања везаних за градове Нови Сад и Град Београд била је да се првенствено обухвате градске и општинске установе културе, а да покрајинске и републичке установе културе, фондације, задужбине, струковна удружења и националне асоцијације у култури, као и актери у домену културних индустрија, буду предмет посебних истраживања.

Циљ истраживања

Следећи основну идеју наведених истраживања „оснаживање локалних културних капацитета, подршка процесу децентрализације у области културе и допринос дефинисању културне политике Србије“, истраживање „Културна политика Града Београда“ је имало за циљ мапирање активних актера у култури града Београда и њихових основних ресурса. Тиме је ово истраживање, заједно са претходним, допринело сагледавању стања, не само локалних културних система, већ и културног система Србије.

Методологија истраживања

Заједно са идејом, истраживање „Културна политика Града Београда“ следила је и методологију поменутих истраживања. Истраживање је обухватило период од 2008-2010. године.
Мапирање основних ресурса актера у култури вршено је кроз упитнике који је био главни инструмент истраживања. Упитници се састоје из отворених и затворених питања и прилагођени су различитим актерима (музеји, галерије, библиотеке, архиви, позоришта, поливалентни центри, удружења и др). Додатне информације добијене су путем полуструктурисаних индивидуалних интервјуа са представницима установа и доносилаца одлука и групних са представницима удружења, што је допринело да се стекне јаснији увид у њихов рад. Управо посете свим општинама и актерима на њиховим територијама (установама културе, општинским управама, удружењима), дале су истраживању додатну вредност. Укупно је обављено 72 индивидуална интервјуа са представницима управа градских општина и установа културе и 29 групних разговора са представницима културно-уметничких друштава и удружења у култури.
Због обимности културне инфраструктуре градa Београдa, основни критеријум да се актери позову за учешће у истраживању, а потом и нађу у овом извештају, је тај да делују самостално, а не у оквиру других правних субјеката, односно да имају статус правног лица. Једини изузетак у том погледу начињен је у случају Јеврејског историјског музеја који делује у оквиру Јеврејске заједнице.
Како је учешће у истраживању било на добровољној бази, тако сви контактирани актери уз различита образложења нису били спремни да попуне упитнике и да се одазову позиву на разговор. Они који су се одазвали, то су учинилни путем упитника, неки само кроз разговоре, а неки и путем упитника и разговора. Добијено је и обрађено 90 упитника, и то: 15 упитника од управа градских општина, 22 упитника од градских установа културе, 5 упитника од општинских установа културе, 48 од удружења, и 1 упитник од приватне установе културе. Заступљеност података у приказима зависе од начина на које су актери попуњавали упитнике (да ли су неки упитници делимично попуњени, тј. да на поједина питања нису дати одговори). Посебно се ово односи на део који се тиче финансирања, тако да у приказима управо највише недостаје ових података.
Прикази актера базирани су на: писаним подацима добијеним попуњеним упитницима, подацима из разговора оних актера који нису попунили упитник, а издвојили су време за разговар. Такође, по потреби су прикази допуњавани информацијама са званичних интернет презентација градских општина, установа културе и удружења у култури, што је и наведено позивањем на коришћену интернет локацију.
Градске установе културе, које се нису одазвале позиву за учешће у истраживању, представљене су на основу података из „Извештаја о реализацији програма установа и организација у области културе“ Секретаријата за културу Градске управе Града Београда за 2008, 2009, 2010. годину, који су добијени од Секретаријата за културу уз сагласност да се подаци из њих користе. Управо су ови извештаји основни извор података за приказ самог Секретаријата за културу, јер са представницима Секретаријата није вођен дубински интервју. Иначе, ови извештаји доступни су само у штампаној форми, па је то био разлог више да, када је добијена сагласаност да се подаци користе, буду доступнији јавности кроз електронску форму.

Структура публикације

Приказ културних ресурса града Београда прати форму извештаја истраживања „Локалне културне политике“ у коме је сваки град представљен понаособ заједно са актерима у култури који делују на његовој територији. Публикација се састоји из 3 поглавља. После уводног дела, у коме су описани циљеви, методологија и структура публикације, налази се поглавље посвећено ресору културе Града Београда, посебно Градском секретаријату за културу у чијој је надлежности ресор културе на територији Града, и упоредни приказ података везаних за културу градских општина. Потом следи поглавље које обухвата приказе сваке градске општине понаособ, представљене по азбучном реду.
Прикази установа културе и удружења базирају се на текстуалном, табеларном и графичком представљању њихових основних ресурса: просторних, техничких, програмских, људских, финансијских, затим подацима о инвестиционим улагањима и потребама за будућим приоритетним инвестиционим улагањима, као и проблемима које су актери навели да постоје у њиховом раду.
На крају се налази списак удружења у култури, која су активна, са којима, из различитих разлога, нисмо ступили у контакт, и за која нисмо сигурни на територији које општине им се налази седиште.

Повезаност истраживања са другим пројектима Завода

Ово истраживање компатибилно је са дугорочним пројектом Завода, е-Култура, електронске базе података којом се тежи обједињавање различитих врста информације које се тичу ресора културе наше земље, а доступна је на интернет локацији: http://www.e-kultura.net/. Због тога, ово истраживање остаје отворено за све актере, и оне који су у публикацији, и оне који нису, да помогну да подаци у бази буду ажурирани и употпуњени.

Овом приликом желимо да се захвалимо на сарадњи свима који су издвојили време за попуњавање упитника и састанке са истраживачима.

Преузмите: Културна политика Града Београда