Културна политика националних музеја у Србији

Аутор: мр Драгана Мартиновић
Стручни сарадници:
Биљана Јокић, мр Ана Стојановић
Технички сарадник:
Вера Милановић

Истраживачки пројекат „Културна политика националних музеја у Србији“, који је спроведен 2010. године у Заводу за проучавање културног развитка, ослања се на истраживање „Културна политика Србије у периоду од 1989–2001“, завршено 2002. године, чији је аутор Весна Ђукић-Дојчиновић. Током 2010. године, истражени су инструменти културне политике музејских установа које се финансирају из буџета Министарства културе Републике Србије, односно које је основала Република Србија. Дубински интервјуи с директорима националних музеја обављени су током априла и маја месеца 2010. године. У циљу обезбеђивања потпунијих информација, руководиоци музеја су замољени да истраживачима пројекта ставе на располагање примерке програмских и оснивачких аката, планове и извештаје о раду, информативни и промотивни материјал. На тај начин, могли смо да стекнемо целовитију слику о последње три године рада установа.

Предмет истраживања

Предмет истраживања „Културна политика националних музеја у Србији“, у најширем смислу, везан је за појам културне политике, њене основне идеје, одговарајуће методе и инструменте у области културног наслеђа. С обзиром на то да музеји чине један од сектора културне политике државе који је окупиран заштитом и презентацијом националне културне баштине, важно је дефинисати њихову културну политику управо из разлога очувања културног идентитета и културног диверзитета, а потом и правилног распоређивања материјалних и људских ресурса, подстицања иновативности и веће аутономије музеја, промовисања и дистрибуирања њихових пројеката, изградње визуелног идентитета музеја, те њиховог позиционирања у социоекономском и политичком развоју друштва. Како културна политика проистиче из културне основе једног друштва, али је истовремено усмерена и ка сталном њеном преобликовању, тако се и сама концепција и циљеви културне политике временом мењају. Прва деценија новог века донела је измењену културну основу и у нашем друштву, што је неминовно утицало на преиспитивање дугогодишњег увреженог модела културног развоја у Србији, те постепеног преусмеравања и реорганизовања културно-уметничких институција.

Циљеви истраживања

Главни циљ истраживања „Културна политика националних музеја у Србији“ јесте добијање целовитије слике о општим ставовима и циљевима културне политике националних музеја Србије у последње три године, о правилима, мерама и методама њихове пословне политике, да би, на основу тога, могле да се предложе нове развојне стратегије и активности републичких институција у области културног наслеђа. Посебни циљеви су:
• јасније сагледати мисију, визију и краткорочне циљеве наших националних музеја;
• испитати стање у области краткорочног и дугорочног планирања програма и пројеката;
• испитати стање у административној, управној, законодавној и финансијској структури;
• испитати начине пословања с публиком;
• испитати како су организоване PR и маркетинг активности;
• истражити институционалну сарадњу и размену.

Метод и техника истраживања

У истраживању „Културна политика националних музеја у Србији“ примењен је квалитативан метод – интервјуисање директора музејских институција као носиоца културне политике на једном њеном нивоу. У току овог процеса, истраживач пројекта водио је разговор с управницима музеја (чије је временско трајање износило око два сата), у циљу добијања подробнијих информација и испуњења целовитости истраживачког пројекта. Да би се спровело интервјуисање, требало је израдити концепцију с дубинским питањима, преданализу, прикупити грађу, али и консултовати постојеће интервјуе коришћене у претходним истраживањима из области културне политике. Посебна пажња била је усмерена на унутрашње и спољашње околности и факторе под којима музеји раде и који утичу на формирање њихове пословне политике: од њиховог оснивања и правног устројства, преко основних делатности, израде програма и пројеката, техничког и финансијског потенцијала, просторних услова, професионалне компетенције запослених, до њихове новије пословне организације. Квалитативна анализа тако прикупљених података послужила је за снимање актуелног стања у управљању музејима од националног значаја, али и предлагање мера за даљи развој музејске културе, све у циљу омогућавања целовитије бриге на новим темељима културног наслеђа.

Узорак

Интервјуисање и анкетирање је обављено у следећим музејима од републичког значаја:
– Народном музеју у Београду
– Историјском музеју Србије
– Музеју историје Југославије
– Етнографском музеју у Београду
– Музеју примењене уметности
– Музеју позоришне уметности Србије
– Природњачком музеју
– Музеју науке и технике
– Музеју жртава геноцида
– Музеју Југословенске кинотеке
– Музеју Српске православне цркве
– Галерији Матице српске у Новом Саду
– Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини
Музеј савремене уметности у Београду није се одазвао позиву на сарадњу у оквиру пројекта „Културна политика националних музеја у Србији“.

Значај истраживања

Користећи теоријско знање о културној политици у установама културе какви су национални музеји, али и помоћу вештине интервјуисања, настојали смо да добијемо подробну и актуелну слику о мисији, визији и циљевима наших националних музеја, краткорочном и дугорочном планирању програма и пројеката, о административној, управној и законодавној структури, финансијској структури, корисницима, публици и чланству, о маркетингу и PR служби, као и институционалној сарадњи и размени. Сматрамо да су ови инструменти културне политике кључни елементи у сагледавању могућности и потреба развијања одговарајућег профила пословања музејских установа, дефинисању стратешког планирања као услова за њихов дугорочни успех и коришћењу свих могућих потенцијала у сврху организационе трансформације наших националних музеја.

Преузмите: Културна политика националних музеја у Србији