О пројекту „Културно – уметнички аматеризам 2012“

Пројекат „Културно – уметнички аматеризам 2012“ конципиран је на основу истраживања спроведеног у оквиру пројекта „Културно – уметнички аматеризам. Снага културе“ који је реализован 2011. године. Сумирано, пројекат „Културно – уметнички аматеризам. Снага културе“ је указао на потребу да се изврши својеврсна SWOT анализа везана за културно – уметнички аматеризам у Србији. Притом треба нагласити да су у оквиру пројекта „Културно – уметнички аматеризам. Снага културе“ идентификоване предности културно – уметничког аматеризма, односно зашто је културно – уметнички аматеризам важан не само за развој културе већ и за развој друштва у целини. Такође, обрађени су подаци прикупљени оквиру истраживања локалних и окружних културних политика и на основу њих идентификовани су практични проблеми са којима се аматери у Србији суочавају (простор, финансије, људски ресурси, практично не функционисање кровне организације на нивоу републике, нејасни критеријуми расподеле средстава и “фаворизовања” аматерских друштава). Имајући то на уму пројекат „Културно – уметнички аматеризам 2012“ је био фокусиран на могућности за културно – уметнички аматеризам и претње које се налазе пре свега на путу решавања практичних проблема и остваривања могућности.

Методологија истраживања подразумевала је групни разговор са представницима аматерских друштава те електронски послате упитнике стручњацима и представницима државних органа и организација које се баве (или се могу бавити) културно – уметничким аматеризмом. Оригинална идеја била је да се организује групни разговор и са представницима установа, организација и стручне јавности који нису per se из света аматеризма али је након једног померања на захтев позваних и потоњег неодазивања на договорени састанак већине учесника методологија прилагођена новонасталим условима.

Налази:

Са своје стране аматери указују на проблеме као што су недовољна / неадекватна препознатост од стране доносиоца одлука и с тим у вези немогућност примене примера добрих пракси у решавању практичних проблема јер то зависи од наклоности локалних власти и њихове спремности да подрже аматере, поклањање веће пажње (посебно од стране Републике) елитној него народној уметности, велике разлике у односу село град, нејасно истакнути критеријуми расподеле средстава, итд.
С друге стране, неодазивање на заказани разговор представника установа, организација и стручне јавности који нису per se из света аматеризма потврђује да је културно – уметнички аматеризам и даље на маргинама интересовања. Ипак, електронски послати упитници стручњацима резултирали су сугерисањем конкретних могућности (на пример могућности ближег повезивања аматерских друштава са креативним индустријама), али и указивањем на сушаствене проблеме у културној политици које се рефлектују и на аматеризам. Конкретније, реч је о томе да у овом тренутку културна политика концептуализована тако да се вреднује спољашња култура оличена у настојањима да се буде ефикасан док се унутрашња култура не вреднује, односно не спроводе се евалуације ефективности. Тако концептуализована културна политика пак резултује и тиме да сами аматери имају потешкоћа пре свега у увиђању сопствених шанси. Са своје стране, и у разговору са представницима аматерских друштава и у интервјуу са председником Савеза аматера Србије истакнуто је да су аматери као свој главни адут почели да виде квалитет – квалитет рада са чланством и квалитет изведби на разноврсним манифестацијама; квалитет као производ са којим се аматери могу наћи не само на тржишту културе већ и на тржишту образовања, туризма, истраживања. Даље, и аматери и стручњаци се слажу у томе да је неопходно да држава а не само локалне заједнице подрже аматере и то пре свега рад кровне организације, Савеза аматера Србије. Искуства посебно Хрватске и Словеније, али и Аустрије и Швајцарске показују да се подршка аматерима пружа са свих државних нивоа. Иако је финансијска подршка битна, у Србији се посебно истиче потреба за помоћи у реструктурирању ове организације и упознавању како руководства Савеза аматера тако и самих аматерских друштава са савременим принципима менаџмента у култури.

Резултат пројекта је обједињена публикација у којој су истакнуте предности, слабости (практични проблеми), могућности и претње (сушаствени проблеми) у вези са културно – уметничкима аматеризмом у Србији. Други део публикације (додатак) чине искуства у области културно – уметничког аматеризма у четири Србији географски, демографски и културно блиске државе: Хрватској, Словенији, Аустрији и Швајцарској.

Преузмите: Културно-уметнички аматеризам