Културна политика и заводи за заштиту споменика културе

Пројекат „Културна политика и заводи за заштиту споменика културе“

коаутори: др Маша Вукановић и мр Ана Стојановић

Полазећи од знања да се у савременим културним политикама, у чијим се оквирима креће и одговорно управљање културним наслеђем, одлуке доносе на основу чињеница до којих се долази емпиријским истраживањима, у 2013. години покренули смо пројекат Културна политика и заводи за заштиту споменика културе. Додатни разлог за покретање пројекта лежи у чињеници да за разлику од нпр. музеја чија делатност такође укључује бригу о културном наслеђу, заводи за заштиту споменика културе до сада нису били предмет континуираног интересовања истраживача културне политике, иако је рад ових установа од виталног значаја за бројне објекте непокретног културног наслеђа.

Предмет истраживања био је прикупљање, систематзизовање и анализирање података који се односе на предуслове за обављање основне делатности (простор, опрема, финансије, људски ресурси), питања везана за основну делатност – вођење документације, рад са корисницима (власницима објеката непокретног културног наслеђа), односе са (широм) јавношћу укључујући и доносиоце одлука, те питања истраживања и сарадње. Подаци су прикупљени коришћењем техника структурисаног упитника и разговора са фокус групом, као и кроз неформалне разговоре са представницима завода. У обради података коришћене су методе квантитативне и квалитативне анализе. Квантитативна анализа је подразумевала интерпретацију статистичких података добијених путем упитника, као и утврђивање фреквентности у рангирању приоритета у раду установа. Квалитативна анализа је подразумевала анализу садржаја постојећих Интернет презентација завода, као и анализу докумената – закона и подзаконских аката релевантних за област културног наслеђа, закључака Конференције „Културна политика у области културног наслеђа и трансформација институција културе“ одржане маја 2009, као и извештаја о ситуацији у области културног наслеђа који је 2012. године усвојио Национални савет за културу.

Подаци су сагледани у контексту пословне политике. Будући да се пословна политика треба креирати тако да одоговара циљевима културне политике (на локалном, регионалном и националном нивоу), посебна пажња је посвећена односу културне политике према заводима за заштиту споменика културе.
Циљеви истраживања били су да се кроз поређење садашњег стања с оним испитаним 2009. године утврди напредак и препоруче правци будућег деловања ових установа културе. Сагледани у контексту културне политике, резултати истраживања омогућавају да се разуме у којој мери савремена културна политика у Србији кореспондира с тенденцијама у међународној заједници.
Резултат истраживања је студија „Културна политика и заводи за заштиту споменика културе“.

Преузмите публикацију