Музејски стручњаци и развој музејске делатности: (Не)Искоришћене могућности

Аутор: Биљана Јокић
Стручни сарадници: мр Драгана Мартиновић и Бранислав Мијатовић
Индок техничар: Душица Миловановић

Предмет истраживања

Предмет истраживања је задовољство музејских стручњака појединим аспектима посла, музејском делатношћу и интересовањем јавности за музејске програме. Посебно су нас занимале самопроцене њиховог личног утицаја на интересовање јавности за музејске програме, њиховог учешћа у креирању програмске концепције музеја, као и нивоа коришћења стручних знања и вештина.

Посебни циљеви

• утврдити оцене задовољства појединим аспектима непосредно везаним за музејску делатност (начин презентовања сталне поставке, избор изложби, квалитет пратећих програма, организација посла у оквиру музејске делатности);
• утврдити оцене задовољства интересовањем публике и медија за музејске програме;
• испитати самопроцене запослених о утицају на интересовање јавности за музејске програме;
• испитати самопроцене запослених о учешћу у креирању програмске концепције музеја;
• испитати како запослени опажају себе у комуникацијском процесу с руководиоцима и у којој мери су информисани о програмским активностима музеја мимо свог посла;
• испитати самопроцене запослених о нивоу коришћења стручних знања и вештина, као и о начинима и могућностима унапређења тог нивоа;
• утврдити у којој мери су запосленима јасне процедуре, како оне које се тичу избора програма тако и оне које се тичу награђивања.

Метод и техника

Анкета је реализована стандардизованим упитником. Организовано је теренско прикупљање података. Процедуром је било предвиђено да истраживач Завода у свакој установи одржи групни састанак са запосленима на стручним пословима, објасни циљеве анкете и начин попуњавања упитника. У циљу обезбеђивања анонимности, такође је било предвиђено да запослени попуне упитник на истом састанку и одмах га предају истраживачу.

Узорак

Планирано је да буду анкетирани сви запослени на стручним пословима у националним музејима, уколико нису били физички одсутни у термину заказаном за реализацију анкете (боловање, одмор, службени пут и сл.). Из анализе су искључена два упитника, јер начин одговарања није задовољио логичку анализу („механички“ су заокружене све исте оцене на скалама процене), те је укупно обухваћено 147 музејских стручњака, у 12 од 14 планираних музеја. Музеј Југословенске кинотеке није обухваћен анкетом, јер је директор, који је интервјуисан, истовремено и једини високообразовани стручњак. Овај податак индикативан је у погледу процене адекватности систематизације радних места, а анализа интервјуа ће показати како директор опажа такву ситуацију. Музеј савремене уметности није обухваћен овим пројектом „због обавеза директора и стручног тима око новонасталих проблема везаних за реконструкцију Музеја и реконструкцију Легата Милице Зорић и Родољуба Чолаковића“, како је наведено у писму директорке Музеја, Браниславе Анђелковић Димитријевић.

Преузмите: Музејски стручњаци и развој музејске делатности