Ноћ музеја као културолошки и друштвени феномен у Србији

Аутори истраживања:

мр Драгана Мартиновић и Биљана Јокић

Предмет истраживања

Комплексни пројекат под називом „Ноћ музеја као културолошки и друштвени феномен у Србији“ обухватио је три подпројекта чији су предмети истраживања били: 1) карактеристике и развој манифестације; 2) процена корисности „Ноћи музеја“ и сличних културно-уметничких манифестација за унапређење музејске делатности, и 3) карактеристике, навике и ставови посетилаца манифестације о музејима.

Циљеви истраживања

Сходно истраживачким предметима, циљеви су нам били вишеструки. У оквиру првог подпројекта, било је важно приказати:
• концепт манифестације;
• историјски развој манифестације;
• циљеве и садржај манифестације;
• организацију и продукцију манифестације.
У оквиру другог подпројекта, општи циљ нам је био да испитамо ставове кустоса о корисности „Ноћи музеја“ за целокупну пословну политику музеја у Србији, а специфични циљеви су били испитати:
• могућности промоције сталне поставке током манифестације;
• механизме избора и продукције пратећих програма осмишљених за „Ноћ музеја“;
• очекиване и остварене ефекте;
• могућности, покушаје и препреке у организовању сличних манифестација.
У оквиру трећег подпројекта, општи циљ нам је био да сагледамо социодемографску структуру посетилаца „Ноћи музеја“, као и њихове ставове у односу према манифестацији насупрот њиховим ставовима према музејима. Специфични циљеви су били испитати:
• социодемографску структуру посетилаца манифестације;
• главне импресије о манифестацији – да ли је повезана првенствено с музејима;
• доживљај атмосфере у музејима током и ван манифестације;
• навике посећивања музеја током и ван манифестације;
• могућности замене искуства у музеју информацијама из мас-медија.

Методе, технике и узорак истраживања

У истраживачком делу првог подпројекта коришћена су два основна метода: метод анализе и метод испитивања. У оквиру метода анализе, коришћен је метод анализе садржаја докумената. У оквиру метода испитивања, коришћена је техника интервјуа, и то индивидуални полуструктурисани интервју, у којем су учествовали оснивачи „Ноћи музеја“ у Србији, Ана Јовановић, графички дизајнер, и Младен Петровић, филмски продуцент.
У другом подпројекту коришћен је индивидуални полуструктурисани интервју. Избор музеја је извршен тако што смо укључили представнике различитих региона, а што је резултирало коначном листом од 12 музеја: Народни музеј, Етнографски музеј, Природњачки музеј у Београду, Народни музеј Ваљево, Народни музеј Шабац, Галерија Матице српске Нови Сад, Народни музеј Кикинда, Народни музеј Краљево, Музеј Рас Нови Пазар, Народни музеј Ниш, Завичајни музеј Књажевац. У свим музејима, у интервјуу су учествовали кустоси који су ангажовани у организацији програма за „Ноћ музеја“.
У оквиру трећег подпројекта, примењена је анкета, с посебно креираним упитником, а у складу с постављеним циљевима. Упитник представља синтезу досадашњих теоријских сазнања о предмету истраживања и потребе прикупљања мерљивих индикатора у складу с циљевима истраживања. За израду плана узорка, коришћени су подаци о броју посетилаца на музејским локацијама претходне године, према евиденцији организатора манифестације. Узорком је било обухваћено 26 градова с 43 музејске локације. Дефинисана величина узорка била је 1.500 испитаника, имајући у виду карактеристике једноставног случајног узорка (што је обимнији, то у већој мери одражава обележја основног скупа), како би нам боље показао варијабилност обележја у популацији.

Преузмите: Ноћ музеја