О књизи „Румунски путници у Србији“ др Мирча Марана

Представљање књиге „Румунски путници у Србији“ др Мирче Марана одржано је у четвртак, 15. јуна 2017. године у Заводу за проучавање културног развитка.

Учествовали су:
др Александра Ђурић Миловановић, Балканолошки институт САНУ (модератор),
др Биљана Сикимић, Балканолошки институт САНУ,
др Љубодраг П. Ристић, Балканолошки институт САНУ,
др Ивана Спасовић, Архив САНУ,
др Мирча Маран, аутор, Висока школа струковних студија за образовање васпитача, Вршац.

На скупу је било речи о томе како су говорили румунски путописци о Србији из XIX и са почетка XX века, под којим околностима су ти путописи настали, зашто су их писали не само путописци, већ и историчари, револуционари.
„Србију су од давнина посећивали страни путници, било да су долазили са Запада и упутили се према Константинопољу или другим дестинацијама на Леванту, или су пловили Дунавом и успут описивали насеља и становништво са обале ове велике реке, престоницу Београд, Смедеревску тврђаву, Аду Кале. Било је, свакако, и путника са Оријента који су пролазили кроз наше земље. Сасвим је природно да је велики број таквих путника долазио из Србији суседних земаља, због саме географске близине, са циљем обављања разних послова, сусретања са другим људима, као последица насилног протеривања из матичне земље итд“, објашњава у уводним напоменама књиге др Мирча Маран.

Маран истиче да, и поред присне сарадње Србије и Румуније, српској и румунској историографији недостају радови једних о другима.

„Путописи као извор завређују посебну пажњу. Њихов широки поглед, често и књижевна вредност, историју оплемењују као мало који други приступ. А избор путописаца одабраних за дочаравање румунског погледа на Србију појачава утисак о важности овог дела. Наиме, реч је о четворици знаменитих научника, политички активних у бурним временима“, напомиње др Ивана Б. Спасовић, историчар из Архива САНУ.

Румунски културни институт из Букурешта (Institutul Cultural Român) је подржао истраживачки део рада на књизи „Румунски путници у Србији“, а издавач је Центар за банатске студије, у сарадњи са Историјским архивом Панчева. Представљање књиге су организовали Центар за банатске студије и Завод за проучавање културног развитка.