Одржан семинар Култура и развој и прва радионица Унеско пројекта „Culture for Development Indicators“

Унеско Канцеларија у Венецији је Министарству културе и информисања Републике Србије 2015. године доделила грант за спровођење посебне методологије за статситику у култури, чиме ће се Србија придружити државама које су већ примениле ову иновативну UNESCO Culture for Development Indicators (ЦДИС) методологију. Реч је о мултидимензионалном приступу који пружа увид у развојне аспекте културе, преко 7 димензија и 22 индикатора (економија, образовање, медији, управљање, баштина, партиципација, родна равноправност). Имплементација овог методолошког решења је значајан искорак у истраживачкој пракси културе Србије који не сагледава културу само per se, већ и у контексту њене везе са другим областима, попут економије, образовања, медија, социјалних навика грађана…
Поводом покретања пројекта, Министарство културе и информисања је, у сарадњи са Заводом за проучавање културног развитка, 02.јула 2015. године реализовало прву радионицу на којој је детаљно представљена ЦДИС методологија. Радионица је била намењена представницима институција, установа и организација, које ће у сарадњи са српским тимом за имплементацију ЦДИС пројекта, бити извори информација и статистике за израду анализе 22 индикатора. Одржан је први састанак (preparatory meeting) са представницима институција и организација које ће узети учешће у имплементацији.

DSCN4123

Асја Драча Мунтеан, помоћник министра културе за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте, је најпре поздравила скуп и истакла значај који ће имплементација ове методологије имати за област културе. Назначила је да ће се на овај начин побољшати емпиријска база активности у култури, те бољем сагледавању и унапређивању доприноса културе свеопштем развоју друштва. Као резултат, култура ће заузети своје место у многим развојним документима на државном и локалном нивоу. Изузетан значај примене ове методологије је и тај што ће се Србија прикључити Унеско глобалној бази података 22 индикатора културног развоја у 7 димензија, што ће омогућити компаративне анализе и служити као мотив даљем дефинисању смерница развоја националне културне политике. Такође, помоћник министра је нагласила спремност Србије на укључивање у овакве међународне пројекте и сарадњу са међународним организацијама и подсетила на допринос Конвенције о заштити и унапређењу разноликости културних израза (Унеско 2005) националној културној политици.

Ивана Зечевић, самостални саветник сектора за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте у Министарству културе и информисања подвукла је значај уласка Србије у овакав пројекат, упознала скуп са начином рада на имплементацији, као и са члановима радне групе. Још једном је указала на допринос Коневенције 2005 и њену улогу у креирању ЦДИС индикатора.

Бојана Субашић, истраживач у Заводу за проучавање културног развитка, представила је мрежу културних институција у Србији на које ће се методологија односити, подвлачећи да је то битно како бисмо у потпуности сагледали допринос методлогије. Ова презентација заправо је представљала увод у презентацију гошће из Унеско канцеларије у Венецији, Моли Стеинлоги.

Моли Стеинлоги, представница Унеско регионалне канцеларије у Венецији и експерт за процес имплементације ЦДИС методологије, детаљно је објаснила процес креирања, прилагођавања и реализовања методологије на националном нивоу. Истакла је да је у првој фази имплементације методологија тестирана у 11 земаља, а да је сада примена методологија проширена на већи број земаља, па су тренутно у фази имлементације Црна Гора, Хрватска, Молдавија, Албанија и друге државе. Представник венецијанске Унеско канцеларија представила је ток реализације пројекта у Босни и Херцеговини, Намибији, Камбоџи и Црној Гори. Подсетила је да у Црној Гори процес још увек траје, али и истакла резултате и утицај на националну културну политику у осталим државама.

DSCN4129

Слободан Мрђа, истраживач у Заводу за проучавање културног развитка и Сунчица Стефановић Шестић, руководилац статистике образовања, науке и културе у Републичком заводу за статистику, представили су тренутно стање у статистици у области културе. Посебно су нагласили изазове и проблеме у прикупљању података у сфери културе, али и похвалили улазак Србије у један овакав пројекат, увиђајући значај Унескових напора да креирају глобалну базу података за културу. Слободан Мрђа представио је актуелни систем прикупљања и презентовања података у култури Е-култура, који меморандумом о сарадњи заједнички реализују два Завода (Завод за проучавање културног развитка и Републички завод за статситику). Е-култура је онлајн начин прикупљања и презентовања података о начину функционисања и програмима установа културе. Подаци се генеришу у специјализовану базу која даље омогућава сагледавање података, компарацију, извођење анализа. Сунчица Стефановић Шестић представила је начин рада Републичког завода за статистику, посебно истичући хармонизацију методологија са европским и светским стандардима. Као највећи проблем истакнут је изостанак регулативе за хармонизацију културне статистике, што резултира изостанком података у култури на националном нивоу.

Представљање ЦДИС методологије, разговор на тему развоја и културе, и прослава 6. година од ратификације Конвенције 2005, употпуњен је презентацијом анализе трговинских споразума склопљених од њеног доношења. Наиме, презентација је у фокусу имала процену примене чланова 16 и 21 Конвенције 2005 године у склопу билатералних и регионалних трговинских уговора, десет година након њеног усвајања. Презентација се заснивала на резултатима научне студије која је испитала 54 билатералних и регионалних трговинских уговора, закључених након октобра 2005 године, и покрива значајан број закључених уговора између држава свих континената, у оквиру шест изборних група Унеска (La mise en œuvre des articles 16 et 21 de la Convention sur la diversité des expressions culturelles dans les accords commerciaux bilatéraux et régionaux conclus depuis 2005 », rapport co-écrit par Véronique Guèvremont (dir.) et Ivana Otasevic, commandé par le Secrétariat de la Convention sur la diversité des expressions culturelles de l’UNESCO, 1er juillet 2014, et mise à jour en 2015). Посебна пажња била је поклоњена одредбама трговинских споразума које се баве електронском или е-трговином у оквиру развоја дигиталних технологија.

DSCN4137

Циљ радионице је да упознавање учесника са пројектом, идентификација извора података и формирање радног партнерства. Публику на радионици чинили су представници институција и организација заинтересованих за процес спровођења ЦДИС методологије, између осталих: Републички завод за статистику, Републички завод за заштиту споменика културе, Завод за унапређење образовања и васпитања, Група за креативну економију, представници више музеја, архива и други заинтересовани грађани и представници медија.

Веома је значајно што ће управо Завод за проучавање културног развитка (као републичка институција посвећена истражавањима у култури) радити на имплементацији ове методологије, јер је и до сада својим истраживачким радом и студијама указивао на изазове и давао препоруке за развој културе у Србији.