Отварање изложбе Марије Јовковић

У четвртак, 9. децембра у 19 сати
Галерија Завода за проучавање културног развитка, Риге од Фере 4

 

 

Циклуси
Мој начин рада до сада је подразумевао рад у серијама, које су тематски дефинисане. Издвојила бих три такве серије или циклуса и један предциклус. Симболично их називам Почеци, Африка, Велики град и Нови  живот.

Моји “Почеци“ представљају групу радова који су први експерименти у тражењу личног печата и сопственог израза. Ти радови, које сам почела да радим на трећој години факултета, представљају прво одступање од академске форме и класичног начина третирања фигуре. Њима је такође својствено одустајање од традиционалних материјала који се користе у цртежу и слици и показују моју фасцинацију новим материјалом за цртање још увек недовољно афирмисаним у сликарству – маркером. Мотиви су стилизоване фигуре модела са часова акта као и инспирација древним културама, њиховим народима и симболима. Елементи су третирани сецесионистички дводимензионално са контрастима црне и беле. Радови су углавном ахроматски са позадином у боји папира.

Први циклус Африка је произашао из мог првобитног тражења личног израза и карактерише га јаснија одређеност теме и начина рада. Тај циклус инспирисан је фотографијама из Африке. На њему боја добија значајније место а фигура остаје дводимензионална и још стилизованија. Уведене су животиње и биљке као битно обележје Африке. Ову фазу карактерише почетак употребе паус папира као медијума за рад док цртеж остаје рађен фломастером са површинама бојеним масним пастелима.

Други циклус симболично је названа Велики град. Он представља градску вреву. Тренд отварања великих тржних центара и жеље људи да се облаче у њима. Последица тога, на неки начин, јесте све већа униформисаност и сличност међу људима што покушавам да представим радовима овог циклуса. Ипак, моји ликови и поред тога што међусобно личе задржавају одређене личне карактеристике. Тиме моја критика потрошачког друштва има донекле оптимистичан тон. Технички је ова фаза једна од најкомплекснијих. Она подразумева сендвич структуру од два или три преклопљена паус папира од којих је на једном папиру само цртеж а на другом боја. Испод та два нивоа често се налази и трећи који даје тон целом раду јер је то непрозирни обојени папир. Карактеристична је много већа апстракција у приступу фигури која је још увек моја централна инспирација.

Трећа тема и уједно циклус јесте размишљање о дипломском раду и извођење истог. Њу кареактерише потпуно окретање од фигурације и инспирисање светом машина што је уједно био мој нови изазов који сам желела да спроведем у дипломски рад.
Као почетни импулс послужиле су ми фотографије настале у процесу ревитализације Хидроелектране Ђердап. Турбине и остале машине, веома монументалне по изгледу и димензијама, постале су главни актери мојих радова, прво појединачно третиране, а потом и као сложене композиције на коцки од клирита као финалном раду. Мотиве сам после дужег времена третирала тродимензионално а колорит је сведен на колорит самих машина који чине углавном основне боје плава, црвена и жута. Ова фаза се симболично назива Нови живот јер бележи догађаје и радове који се кроз ревитализацију објекта и уградњу нове опреме могу сматрати новим рађањем хидроелектране.
Коцка од клирита је тродимензионално тело на коме је интервенисано цртежом. Транспарентност паус папира замењена је провидним клиритом а сендвич структура која је омогућавала преклапање и допуњавање различитих нивоа слике преведена је у преклапање различитих страница коцке које је омогућено транспаренцијом материјла.
Финално признање овај рад је добио тиме што ће се наћи у аутентичном простору за који је рађен и којим је инспирисан. Рад је након дипломске изложбе откупила Хидроелектрана Ђердап и налазиће се убудуће у свом природном амбијенту.