Поглед на културу. Закони и праксе у Србији и пет држава чланица ЕУ

Аутор пројекта: мр Маша Вукановић

Полазна основа пројекта Поглед на културу. Закони и праксе у Србији и пет држава чланица Европске Уније је да су закони базични инструмент у спровођењу било које јавне па тако и културне политике.

Предмет истраживања су закони и праксе које на њима почивају у области културе у Србији, Великој Британији, Француској, Немачкој, Словенији и Летонији.
С обзиром на неопхподност усклађивања закона у области културе са стандардима који важе у Европској унији циљ истраживања био је идентификација начина на које се приступа регулисању различитих аспеката културе. У том смислу, значај истраживања огледа се у томе што је омогућен детаљнији увид у законодавство у области културе и праксе које на њему почивају подржавајући континуирани културни развитак.

Циљ пројекта је одредио и методолошки приступ: стављање напоред. Реч је о техници културне критике која се не ограничава на постављање алтернатива или идеалних контраста већ подстиче на даљи рад на пројектима домаће етнографије.

Резултати истраживања представљени су у публикацији Поглед на културу. Закони и праксе у Србији и пет држава чланица Европске Уније. Понуђен је преглед следећих тема: како се култура дефинише, који су модели културних политика у оптицају, који су циљеви културних политика, питање општег закона, законодавство у области споменичког наслеђа, законодавство у области извођачких уметности, рад у култури, финансирање културе, Европска унија и култура.
Истраживање је указало на два кључна питања којима треба посветити пажњу у будућности. Прво, јавност, посебно културна, у Србији често није упозната са решењима истакнутим у појединим актима, што резултира не коришћењем могућности које постоје а циљу превазилажења проблема са којима се како појединци који раде у области културе и уметности тако и културне установе у свом раду суочавају. Друго, није познато колико закони и подзаконски акти који су на снази имају ефекта. Стога је потребно посебну пажњу посветити механизмима праћења ефективности постојећих законских решења, при чему треба на уму имати и степен у коме су они на које се та решења односе са тим решењима и упознати.

Преузмите: Закони и праксе у Србији