Позоришна публика у Србији

Аутор и координатор пројекта: мр Слободан Мрђа
Организатор: Јелена Костић
Сарадници на пројекту: Силвија Буњац и Мима Мајсторовић

Истраживање позоришне публике, које се може уклопити у један комплекс истраживања о културном животу уопште, има данас веома велику друштвену актуелност. Одмах се мора нагласити да је оваква тема веома сложена, с обзиром да је теоријски и емпиријски недовољно истражена код нас. Овим истраживањем би требало да буде обухваћена публика свих професионалних позоришта у Србији.

На истраживачком плану, узимање било које врсте публике за предмет истраживања значи издвајање једне димензије културне потребе. Али, развојем социолошке методологије дошло се до значајних сазнања о карактеристикама посебних или специјалних публика. У свим земљама где су развијена социолошка истраживања постоји организовано систематично проучавање појединих врста публике, а однос истраживачких институција према овом предмету истраживања показује степен научног интересовања и друштвени став према значају јавности у култури.

Предмет истраживања

Из назива пројекта се може закључити да је предмет истраживања публика свих професионалних позоришта у Србији. Дакле, ради се о социолошком истраживању позоришне публике тј. једно од истраживања посебних публика или посебних друштвених група са циљем да се у том оквиру открију посебне публике. Оваква истраживања омогућују да се упознају неке димензије културних потреба које је на други начин немогуће спознати.

Циљеви истраживања

Главни циљ истраживања јесте да се утврде све релевантне карактеристике позоришне публике у Србији које у навећој мери утичу на однос публике према самом позоришту и културном животу уопште. Појединачни циљеви би били:
1.Утврдити учесталост одласка у позориште (појединачно интересовање);
2.На основу учесталости одласка извршити категоризацију публике;
3.Утврдити који фактори највише утичу на учесталост одласка у позориште, покушај изоловања доминантног фактора или система фактора;
4.Испитати однос публике према позоришту и мишљење о раду позоришта – о репертоару, времену почетка представа, начину информисања о раду позоришта, цени улазница итд;
5.Утврдити на који начин публика врши избор представе из репертоара позоришта;
6.Утврдити значај позоришта и његово место у културном животу публике.

Методологија истраживања

Предвиђено је да у истраживању буду комбинована два методолошка поступка:

метод анкетног истраживања

метод случаја (case method)

Избор методе за прикупљање података је извршен на основу типа информација које су нам потребне за решавање постављених проблема и реализацију циљева истраживања. Такође, на избор методе прикупљања података утиче и величина групе која ће бити укључена у истраживање. Прикупљање података на основу којих одређујемо величину узорка (број публике по сезонама и број представа по сезонама) ће се реализовати кроз други пројекат Завода (Локалне културне политике), али се већ сада, на основу тренутно доступних података, може претпоставити да ће узорак бити доста велик, да би био репрезентативан и да би се добијени подаци сматрали довољно поузданим.
За истраживања на великим узорцима најподеснији, и уједно најјефтинији, метод је метод анкетног упитника.
Испитаницима би био понуђен класичан упитник са затвореним питањима, да би се избегла могућност двосмислених одговора и због кратког времена за попуњавање упитника (попуњавање упитника би требало да траје 10 – 15 минута).
Наравно, после израде одговарајућег упитника методолошки је препоручљиво извођење једне пилот-анкете ради утврђивања дискриминативности питања у упитнику и постизања планираног времена за његово попуњавање.
Метод случаја (case method) ће бити употребљен са циљем да се истраживање учини онолико систематским, прецизним и објективним, како то налажу принципи научног метода уопште. Дакле, у истраживању ће бити комбинован метод случаја (у класишном смислу) са анкетним истраживањем (типолошком и статистичком анализом). Такође, метод случаја је од непроцењиве вредности у прелиминарним фазама истраживања за откривање значајних веза међу појавама и формулисању плодних хипотеза, које се даље проверавају статистичким путем, а са друге стране метод случаја је подобан да се статистичким путем утврђено значајно одступање неке појаве од њеног очекиваног тока провери кроз продубљену анализу. Најважнија особина овог метода је очување целине проучаване појаве, тј. он даје више или мање континуирану слику: кроз време, искустава, друштвених снага и утицаја којима је јединица била подвргнута.
С обзиром на то да разликујемо две варијанте метода случаја – метод појединачног случаја (single case method) и метод вишеструког случаја (multiple case method), у нашем истраживању ће бити примењен метод појединачног случаја јер одговара степену уопштавања планираног у истраживању, захтева мање времена, средстава и може да га изведе један истраживач.

Узорак испитаника

Пре самог плана узорка потребно је да располажемо следећим подацима:
број публике у последње две сезоне за свако позориште
број представа у последње две сезоне за свако позориште
капацитет сваког позоришта
репертоар за наредну сезону
На основу ових података прво одредити величину узорка.
За потребе овог истраживања употребити пропорционални стратификовани случајни узорак.
У првом степену узорковања одредити тачан број испитаника по сваком позоришту, пропорционално просечном броју публике по сезонама у односу на број представа.
У другом степену узорковања одредити тачан број испитаника на свакој представи у поједином позоришту, на основу репертоара позоришта у периоду које се одреди за теренско истраживање.
За истраживање методом случаја ће бити изабрано неко од позоришта са карактеристикама које омогућавају постизање репрезентативности.

Преузмите: Позоришна публика у Србији

Download: Theater Public in Serbia