"> Промоција часописа КУЛТУРА бр. 159 – Стогодишњица присаједињења Војводине Србији | Завод за проучавање културног развитка

Промоција часописа КУЛТУРА бр. 159 – Стогодишњица присаједињења Војводине Србији

Поводом обележавања стогодишњице присаједињења Војводине Србији часопис Култура посветио је темат овом јубилеју. На дан када је пре сто година Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд, 1. новембра 2018. у Заводу за проучавање културног развитка представљен је нови, 159. број часописа Култура.

На промоцији су говорили:
проф. др Слободан Бјелица, уредник теме Стогодишњица присаједињења Војводине Србији,
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура и
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Према оцени уредника темата: „Присаједињење Војводине Србији, чију стогодишњицу обележавамо ове године, процес је од епохалног историјског значаја, који још увек није у потпуности расветљен.“
Поред ове теме, 159. број часописа Култура у другом делу обухвата и текстове који говоре о великом архитекти Николи Добровићу. Уредник овог темата је др Александар Кадијевић.

 

I СТОГОДИШЊИЦА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ
уредник др Слободан Бјелица

Слободан Бјелица, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Слободан Бјелица, РАДИКАЛСКА КОНЦЕПЦИЈА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ
Јован Буковала и Нинослав Спасић, ДР ИГЊАТ ПАВЛАС – СКРАЈНУТИ ПРИСАЈЕДИНИТЕЉ ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ
Јована Касаш, САМООПРЕДЕЉЕЊЕ ТЕМИШВАРСКИХ СРБА ДА СЕ ПРИСАЈЕДИНЕ КРАЉЕВСТВУ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
Саша Марковић, ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИДЕАЛИЗАМ СРПСКОГ ПАТРИОТИЗМА – ДЕМОКРАТЕ У ВОЈВОДИНИ 1918. ГОДИНЕ
Ђура Харди, БАЧКИ РУСИНИ И ЈОВАН ХРАНИЛОВИЋ У ДАНИМА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ
Александар Хорват, БАРАЊА У ВРЕМЕ НОВОСАДСКЕ ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И СТВАРАЊА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ 1918. ГОДИНЕ

II АРХИТЕКТА НИКОЛА ДОБРОВИЋ – ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ
уредник др Александар Кадијевић

Александар Кадијевић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Бојан Ковачевић, НИКОЛА ДОБРОВИЋ 2017. ГОДИНЕ
Марија Милинковић, ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ АРХИТЕКТУРЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА
Иван Р. Марковић и Милан П. Миловановић, ГРАДИТЕЉСКА ДЕЛАТНОСТ АРХИТЕКТЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА У ПРАГУ (1922–1933)
Владимир Митровић, НИКОЛА ДОБРОВИЋ: КОНКУРС ЗА ПОЗОРИШТЕ У НОВОМ САДУ ИЗ 1928–1929. ГОДИНЕ
Небојша Антешевић, ДЕЛОВАЊЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА НА ЈАДРАНУ
Владана Путник Прица, ДОБРОВИЋЕВИ НЕРЕАЛИЗОВАНИ ПРОЈЕКТИ ПОЛИТИЧКО-СПОРТСКОГ СТАДИОНА И ФИСКУЛТУРНОГ ПОЈАСА
Милан Попадић, ГЕНЕРАЛШТАБ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА КАО МЕМОРИЈСКИ ТОПОС У 21. ВЕКУ
Александар Кадијевић, ДОБРОВИЋ И БРАШОВАН – ДВЕ ИСПРЕПЛЕТАНЕ СТВАРАЛАЧКЕ БИОГРАФИЈЕ
Драгана Ћоровић, ПРИРОДА, ПЕЈЗАЖ, ВРТ: МИСАОНЕ ПРИТОКЕ У ДЕЛУ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА
Александра Ђорђевић, СТВАРАЊЕ И РУШЕЊЕ ВОЈНОГ ИДЕНТИТЕТА
НА ПРИМЕРУ ЗГРАДЕ ДОБРОВИЋЕВОГ ГЕНЕРАЛШТАБА

III ИСТРАЖИВАЊА

Никола Млађеновић, КОРУМПИРАНА ТРАГЕДИЈА, ОТУЂЕНА УТОПИЈА
Страхиња Савић, АРХИВИРАЊЕ СЕЋАЊА У ФИЛМОВИМА ПОЧЕТАК И МЕМЕНТО
Жељко Крстић, ВАЉЕВО У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ
Адријана Турајлић, ГРАФИТИ ИЛИ УЛИЧНА УМЕТНОСТ

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Адам Нинковић, ВЕОМА ИНСТРУКТИВАН ЗБОРНИК НАУЧНИХ РАДОВА
Ана Стевановић, КОМУНИКАЦИЈСКЕ ВЕШТИНЕ