Професионална позоришта у Србији у условима друштвене транзиције

Rуководилац пројекта: мр Александра Ђуричић
период реализације пројекта : мај – новембар 2009.

Планиран као свеобухватни преглед постојећег стања у позориштима Србије, пројекат подразумева прикупљање података, детаљнију анализу рада, организације, продукције и начина финансирања, као и могуће пројекције нових и бољих модела функционисања свеукупног позоришног система и појединачних позоришних кућа у смислу уравнотежавања жељеног и могућег.
Српска позоришта као предмет истраживања у култури представљају изузетно значајан сегмент у садашњем друштвеном тренутку, с обзиром на све функције које позориште има, као и на неопходност крупних и конкретних реформи у систему функционисања које намећу друштвене промене.
Идеја о свеобухватном, пажљивом, аналитичком и продуктивном истраживању о савременом српском позоришту постоји већ годинама уназад и није замисао појединца, већ многих позоришних прегалаца у Србији који нашем позоришту мисле добро и желе напредак. Недостатак материјалних средстава пре свега, а потом и нестабилни организациони модели на размеђама наслеђеног и савременог учинили су да целокупан српски театарски ситем не може да се похвали тренутним стањем. Али, на другој страни је неуништивост уметности, креативност, потреба уметника да раде и истрају у својим идејама и публика којој је позориште потребно, показало се много пута до сада, још потребније у кризним и оскудним временима.
Затечено у периоду који се већ скоро фразом, назива транзиционим, српско позориште суочава се са бројним тешкоћама, а очигледно је свима који су на било који начин за њега везани, да и систем сам по себи ствара проблеме, не успевајући да се избори са наслеђеним моделима и ригидним начином мишљења против кога је, чини нам се, борба најтежа.
Циљеви и обим једног истраживања одређују се пре свега темом која је у овом случају широка и комплексна. Управо због тога биће много података које ће додавати неки будући истраживачи, бележећи промене које се у међувремену догоде, надамо се, на боље. Све оно што је у овом тренутку било потребно као снимак стања у српским позориштима покушали смо да обухватимо упитником који је послат на све адресе професионалних позоришта у Србији, а податке који су добијени систематизовали смо и извели одређене закључке.
Идеја тима Завода за проучавање културног развитка била је – приближити се тим напорима и размислити о могућностима и перспективама, али не на начин доношења готових решења (јер она, заправо, не постоје) или копирањем туђих организационих модела, јер су тешко или никако применљива у домаћој ситуацији.
Један од најважнијих циљева овог истраживања је формирање јединственог сајта српских професионалних позоришта који би убрзао проток информација, размену уметника и искустава, као и бољу информисаност о техничким могућностима сцена које су на располагању. Велики корак и напор учинила су позоришта појединачно, формирајући током последњих година своје сајтове на којима се могу прикупити готово све информације о одређеном театру, репертоару, историјату, па све до могућности куповине карата. Начин на који су се појединачна позоришта представила у сегменту историјата, пренели смо и у овај извештај, не мењајући оригиналне текстове, али формирајући, чини нам се, један свеобухватнији водич кроз професионална позоришта који је недостајао у писаном облику.

Целокупно истраживање подразумева следеће теме:

ПРЕГЛЕД ПОСТОЈЕЋИХ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПОЗОРИШТА У СРБИЈИ – репертоарска позоришта и други ефикаснији и делатнији облици који су још увек у фази настајања, а повезани су са делатношћу репертоарских позоришта кроз копродукције или као гостујуће представе. Рангирање позоришта према националном и регионалном значају, броју чланова ансамбала и њиховој пропорцији према броју становника.
ДРУШТВО У ТРАНЗИЦИЈИ И ЊЕГОВ УТИЦАЈ НА ТРАНСФОРМАЦИЈУ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ ОРГАНИЗАЦИОНОГ МОДЕЛА У ПОЗОРИШТУ- транзиција као начин да се дефинише једна фаза развоја која у позоришту још увек није дала конкретне резултате. Компарација са искуствима Источне и Централне Европе, резултати истраживања и симпозијума одржаних током последњих десетак година код нас, проблеми тржишног пословања, дотација, начини самосталног стицања дохотка. Културна политика примењена на моделу националних позоришта и градских позоришта која треба да постану један од основних чинилаца децентрализације културе у Србији.
РЕПЕРТОАР И РЕПЕРТОАРСКА ПОЛИТИКА –стил продукције, режије, естетско биће представе, ангажованост позоришта. Нови европски поредак- политичко позориште или удео политике у позоришту, распад тоталитарног система као главног заговорника уметничке цензуре, имају ли репертоарска позоришта још увек функцију репрезентативне уметности, када и где. Удео едукативног, комерцијалног и експерименталног у репертоарима српских позоришта.
МАТЕРИЈАЛНА УЛАГАЊА – улога и одговорност државе за опстанак репертоарских позоришта, менаџмент мањих позоришта као део локалне кулутурне политике, модели дистрибуције материјалних средстава, спонзорство и комерцијалне активности. Модел приватног позоришта анализиран на примеру Опере Мадленианум у Земуну.
МАРКЕТИНГ У ПОЗОРИШТУ – реклама у садашњим економским и политичким приликама, едукација и анимација публике као вид рекламе, могућност формирања руководећег тима у сваком професионалном позоришту.
ЕДУКАТИВНА ФУНКЦИЈА ПОЗОРИШТА – развијање свести о неопходности едукације публике уместо инсистирања на комерцијалном репертоару. Професионална репертоарска позоришта као носиоци едукативне функције, организација мањих гостујућих представа за децу, припаднике маргиналних друштвених група, културних и друштвених мањина.
. ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛИ У СРБИЈИ – за и против њихове бројности, неједнакост уметничког квалитета и критеријума селекције, инфлација награда, бројност позоришних фестивала као израз херметичности српског позоришног простора.
Циљ истраживања је унапређење постојећег стања у професионалним позориштима у Србији у смислу презентације и реализовања у пракси функционалнијих организационих решења применљивих у условима друштва у транзицији. Шире посматрано, то значи :

– евалуацију за период 2000-2008,
– пројекцију могућих бољих организационих модела,
– предлоге за могућа решења која би се уклопила у будући Закон о култури и, евентуално, Закон о позоришту.