Програмске и пословне политике галерија и излагачких простора у Србији

Аутори:
Драгана Мартиновић, мр теорије уметности и медија, истраживач у Заводу за проучавање културног развитка
Димитрије Тадић, ма културне политике и менаџмента, саветник за савремену уметност и мултимедије Министарства културе и информисања РС
Нина Михаљинац, др теорије уметности и медија

Стручни консултанти:
др Слободан Мрђа, шеф Истраживачког одељења у Заводу за проучавање културног развитка
др Биљана Јокић, истраживач у Заводу за проучавање културног развитка

Увод
Галеријски и излагачки систем у Србији представља кључну платформу презентације и продукције текућег уметничког стваралаштва. С обзиром на непостојање темељног и систематичног приступа задатој теми код нас, постало је неопходно испитати сложену област визуелног стваралаштва и функционисања галеријског система. Зато смо, у првом делу развојно истраживачког пројекта „Програмске и пословне политике галерија и излагачких простора у Србији“, дефинисали, мапирали и класификовали галерије и излагачке просторе у Србији. Резултат је био „Атлас галерија и излагачких простора у Србији“ – својеврсни адресар који води корисника кроз инфраструктурне потенцијале и постојеће ресурсе система визуелних уметности, уз графичке приказе и табеле који на сликовити начин приказују мрежу галеријских и излагачких простора. У овој публикацији ћемо изнети резултате другог дела истраживања који су добијени анализом података прикупљених упитником помоћу којег смо испитали програмске и пословне политике ових простора. Посредством публикација које представљају резултате истраживања, пружа се допринос бољем разумевању савремених процеса и промена на пољу визуелних уметности.
Термин „програмска политика“ обухвата сложени систем одлука у вези са садржајем и структуром програма, идентитетом галерије или излагачког простора, деловањем у савременом друштву и култури, развојем и промоцијом уметничких концепата, као и са заступањем одређеног система вредности. „Пословна политика“ галерије или излагачког простора представља систем одлука у вези са циљевима и стратегијама које се односе на све сегменте функционисања – од финансијског пословања, преко кадровске политике, до медијације и екстерне комуникације: сарадње са уметницима или, рецимо, стручном критиком, образовним институцијама, доносиоцима одлука. Дакле, у корпус политика везаних за пословање галерије или излагачког простора спадају одлуке о жељеном правцу развоја (визија), стратегијама извођења излагачког програма, као и оних пратећих, стандардима поставке, развоју публике, односу са излагачима, учешћу на сцени савремених визуелних уметности у земљи и иностранству, медијској презентацији и оглашавању, приоритетима у финансирању, односу према локалној или европској културној политици итд. Природно је да програмска и пословна политика буду усклађене, те да творе и одражавају јединствени идентитет галерије или излагачког простора кроз све аспекте функционисања. Стога, често није могуће разграничити одлуке које су везане за програмску, односно пословну политику; међутим, усаглашеност одлука о концепту програма (програмска политика) и о начину спровођења тих одлука (пословна политика) круцијалан је фактор професионализма у раду галерија и излагачких простора. У оквиру истраживања програмских и пословних политика, заступљени су следећи сегменти рада галерија и излагачких простора: концепција и фактори који утичу на одређивање програмске политике; структура излагачког програма; сарадња са уметницима; степен ангажованости у области рада са публиком; сарадња са другим актерима у области савремених визуелних уметности и учешће на сцени; међународна сарадња; финансирање и маркетинг; излагачка политика и визуелни идентитет; односи са јавношћу и развој публике.
Са аспекта менаџмента у култури, може се рећи да се у оквиру пројекта „Програмске и пословне политике галерија и излагачких простора у Србији“ анализира диверзитет модела организовања културне делатности у области визуелних уметности. Увођењем терминологије менаџмента у култури у домен галеријске делатности, можемо да добијемо одговор о излагачком профилу, програмској оријентацији, организацији послова, уметничкој продукцији у оквиру галерија и излагачких простора, свему што може да допринесе већој дистрибуцији уметничких дела, бољој рецепцији визуелне културе у јавности, успешнијој комуникацији између ових установа културе, кустоса и публике, речју – њиховом ефикаснијем развоју, у смислу програмске изврсности и капацитета, деловања и утицаја на визуелној сцени. Такође, са аспекта културне политике, овим пројектом се осветљавају инструменти и стратегије којима се подижу капацитети галерија и излагачких простора, ниво учешћа публике, одређују правци деловања установе, приоритети, и то кроз дугорочно планирање њиховог рада, правилно распоређивање материјалних и људских ресурса, акционе и финансијске планове, евалуацију рада итд. Све ово може да помогне запосленима у галеријама да сагледају своје могућности у циљу организационе трансформације, развијања одговарајућег профила пословања, коришћења сопствених потенцијала, те изналажења начина да одговоре на промене у окружењу.

Циљеви
Главни циљ овог дела истраживачког пројекта јесте анализа програмских и пословних политика галеријских и излагачких простора у Србији, што се односи на дефинисање њихових излагачких профила и заступљених вредности, као и стандардâ пословања. Постизање тог циља треба да резултира препознавањем кључних проблема у функционисању изложбеног система, те предлагањем мера које могу да утичу на решавање постојећих проблема и давање препорука за побољшање рада галерија и излагачких простора. Такође, будући да се данас све више говори о појму „кустоске праксе“ и новој улози кустоса у извођењу концепата савремене уметности, један од циљева истраживања „Програмске и пословне политике галерија и излагачких простора у Србији“ јесте да се испитају ставови и евентуална промена деловања домаћих историчара уметности у погледу њихове професије. Крајњи циљ је омогућавање увида у структуру система галерија и излагачких простора и савремене токове излагачких пракси у Србији.

Метод и технике
У складу са постављеним циљевима пројекта и ради дубљег истраживања сложене области визуелног стваралаштва и функционисања галеријског система код нас, као и феномена домаћих савремених излагачких пракси, израдили смо стандардизовани упитник који садржи једанаест сегмената и укупно сто тридесет пет питања. Постављена питања се односе на трогодишњи период рада излагачких простора и галерија (2010–2012), а с обзиром на њихов велики број, структура упитника према тематским целинама осмишљена је тако да олакша његово попуњавање. Све теме које је било могуће обухватити формом затворених питања формулисане су на тај начин, али има и неколико отворених питања која првенствено служе испитивању ставова представника галерија и излагачких простора о њиховом раду и стању визуелне сцене уопште. Такође, у сарадњи са појединим представницима галеријских и излагачких простора у Србији, изведено је тестирање упитника ради утврђивања дискриминативности питања и процењивања потребног времена за његово попуњавање. Потом је извршена дистрибуција упитника електронским путем оним установама културе и галеријама (тј. излагачким просторима) у Србији који су селектовани на основу следећих критеријума: 1. да правно и формално обављају галеријску и излагачку делатност; 2. да су у периоду када је вршено истраживање учествовали у расподели јавних средстава (републички, покрајински и локални нивои власти); 3. да се баве савременим визуелним уметностима; 4. да поседују свој изложбени простор; 5. да имају уметнички савет, уметничког директора или кустоса, односно особу задужену за конципирање програма; 6. да се налазе у градовима и већим општинама (са и преко 50.000 становника); 7. да им је примарно поље деловања – излагање, развој програмских активности, уметника и публике; 8. да су препознати као релевантни актери у развоју сцене савремених визуелних уметности. Овим критеријумима био је обухваћен узорак од 173 галерије и излагачког простора, од којих је њих 121 попунило послати упитник, што чини 70% реализације узорка.
Након прикупљених података, уследио је унос у електронску базу података, да бисмо на крају приступили статистичкој и критичко-теоријској анализи добијених резултата, а што је обухваћено публикацијом.