Програмске политике галерија у Србији и расподела јавних средстава

Аутори пројекта:
мр Драгана Мартиновић (истраживач/виши стручни сарадник у Заводу за проучавање културног развитка, Београд),
ма Димитрије Тадић (саветник за визуелне уметности и мултимедије у Министарству културе и информисања Републике Србије),
Нина Михаљинац (докторанд на групи за теорију уметности и медија Универзитета уметности у Београду)

Стручни сарадник:
Милош Ђорђевић (професор на Педагошком факултету у Јагодини, Универзитет у Крагујевцу)
Слободан Мрђа (самостални истраживач, Завод за проучавање културног развитка)

Технички сарадници:
Мирјана Петровић, дипл. психолог
Вера Милановић, дипл. социолог
Разлози за покретање пројекта:

Галеријски и излагачки систем по својим функцијама сличан је музејском систему, а када су савремене визуелне уметности у питању галеријски и излагачки систем чини најважнији стуб продукције и презентације текућег уметничког стваралаштва. Ипак, за разлику од музејског система, функционисање галерија и изложбених простора у Србији остаје скоро сасвим неистражено. Имајући ову чињеницу у виду, у протеклом периоду, спроведено је три по обиму мањих али веома важних иницијалних истраживања: Излагачка политика београдских ликовних галерија (Драгана Мартиновић, Завод за проучавање културног развитка, Београд 2012); Основни појмови галеријског менаџмента (Нина Михаљинац, TOPY, Београд, 2012) и Галеријски и изложбени простори савремене визуелне уметности у Србији, инструменти подршке Министарства културе, информисања и информационог друштва Републике Србије 2003–2011 (Димитрије Тадић, Anonymoussaid:, Београд, 2012). На основу ових истраживања, констатована је неопходност наставка испитивања комплексне области визуелног стваралаштва и функционисања галеријског и излагачког система у Србији. Тако се јавила потреба најпре за мапирањем галерија и изложбених простора цивилног, приватног и јавног сектора у Србији, а које се финансирају из јавних средстава, а потом и за осветљавањем излагачке политике галеријских и изложбених простора код нас (што обухвата више нивоа: програмску концепцију, финансирање, сарадњу, однос према уметницима, рад на формирању ликовне публике). У свему овоме, важно је истражити и комуникацију ових културних организација са секретаријатима за културу, Министарством културе, општином, односно оснивачима и финансијерима. Планирано је да се истраживање „Програмске политике галерија и излагачких простора у Србији, и расподела јавних средстава“ настави у 2014. години креирањем базе, уносом и статистичком обрадом добијених података, потом анализом добијених података и информација, и на крају, израдом студије која ће критички резимирати налазе истраживања од стране три аутора пројекта. За следећу годину планирано је и организовање трибина на најважније проблемске теме галеријског система у Србији.
Стога, овај комплексни пројекат биће од велике користи за све професионалце у култури, а посебно галеристима и водећим особама излагачких простора, кустосима, историчарима уметности, уметницима и менаџерима у култури. Такође, пројекат би наставио да живи у правцу истраживања стања и могућности регионалне сарадње са галеријама и изложбеним просторима, те компаративне анализе са стањем галеријског и излагачког система региона Балкана.

Предмет истраживања:

Предмет истраживања јесте излагачка политика галерија и изложбених простора Србије према критеријуму селекције: јавне, цивилне и приватне галерије које се финансирају из јавних буџета Републике Србије (републички и локални нивои власти). Истраживањем су обухваћени следећи сегменти: концепт и заступљене вредности програма; регионална и међународна сарадња; финансирање; развијање тржишта; ефекти деловања на продукцију, уметничку сцену и друштво у целости; партнерства, професионална и интерсекторска сарадња; пратећи програми (говорни, едукативни…); усклађеност програма и докумената културне политике; кадровска политика и одабир сарадника; статус кустоса и кустоске праксе; менаџмент и PR галерија и изложбених простора; структура програма (број изложби, самосталне, групне, кустоске изложбе, пројекти у организацији галерија и изложбених простора…); развијање публике; сарадња са стручном критиком (историчари уметности и стручни новинари); техничка опремљеност и изглед поставки изложби; услови чувања и бављења колекцијама у поседу галерија; визуелни идентитет и графички дизајн (каталози и други штампани материјали, сајт).

Циљеви истраживања:

Главни циљ истраживања јесте утврђивање програмске политике галеријских и излагачких простора у Србији који се финансирају из јавних средстава; дефинисање излагачких профила и стандарда излагања, ради добијања целовите и актуелне слике о њиховој излагачкој и пословној политици у последње три године.
Појединачни циљеви су:
– мапирање галерија и излагачких простора у Србији који се се финансирају из јавних средстава, у циљу спровођења њихове класификације;
– истраживање постојећих стратешких докумената културне политике који се тичу визуелних уметности;
– истраживање постојећих концепата програма галеријских и излагачких простора;
– истраживање функционисања менаџмента галеријских и излагачких простора;
– истраживање функционисања маркетинга и односа са јавношћу галеријских и излагачких простора;
– истраживање ефеката и усклађености програма са постојећим актима и културним стратегијама;
– истраживање структуре и карактеристика запосленог кадра;
– предлагање мера које могу да утичу на решавање постојећих проблема и давање препорука за побољшање њиховог рада, са крајњим циљем изградње квалитетнијег односа према визуелној уметности Србије;
– објављивање репрезентативног водича кроз галеријски и изложбени систем у земљи;
– објављивање, у форми публикације, налаза истраживања и њихова критичка анализа као средство за унапређење инструмената културне политике (Министарство културе и професионалци у култури);
– унапређење сарадње и побољшање професионалне комуникације између Министарства културе и информисања Републике Србије и Завода за проучавање културног развитка;
– укључивање младих, као и будућих менаџера у култури, у професионалне токове;
– давање доприноса развијању културне децентрализације;
– давање доприноса развијању галеријске и кустоске регионалне сарадње (кроз иницијалне сегменте пројекта који ће бити довршени у другој фази, током следеће године).

Методологија истраживања:

Услед недостатка подробних истраживачких подухвата у домену галеријског и излагачког система код нас, појавила се потреба да се започети пројекти из ове области наставе у сврху праћења репрезентативних програма домаћих галерија и излагачких простора. Одабране су галерије и излагачки простори који се финансирају из јавних буџета, у циљу истраживања инструмената културне политике, те начина и ефеката њихове имплементације. За сагледавање постојећих проблема, али и целокупне уметничке сцене у области савремених визуелних уметности, биће коришћен стандардизовани упитник у електронској форми. Помоћу овог инструмента, сазнаћемо конкретне податке о статусу, програмском концепту, финансирању, просторним и техничким ресурсима, људским ресурсима, стручним пословима, програмима и публици, сарадњи, као и приоритетима и проблемима у раду галерија и излагачких простора.

Пројектне активности за 2013. годину:

– прикупљање резултата већ објављених истраживања;
– прикупљање докумената из општина о постојању културног развоја;
– мапирање галерија и њихова класификација;
– формирање упитника и њихово слање;
– израда репрезентативног водича, рецензија и штампање публикације мапираних галерија;
– дистрибуција водича излагачким просторима и галеријама Србије;
– организовање презентације публикације.