Пројекат развоја руте Путевима Тесле и Станојевића

Аутор и координатор: Мануела Граф, менаџер пројеката и односа с јавношћу

Пројекат развоја руте Путевима Тесле и Станојевића треба да створи озбиљан културно-туристички производ, који ће на најбољи начин науку, културу и традицију Србије представити широм света, а знатно допринети и развоју туризма.
Рута Путевима Тесле и Станојевића обухвата Музеј Николе Тесле, као централну тачку, затим Музеј науке и технике, Београд из угла Николе Тесле – путању којом се кретао Тесла 1892. године када је посетио Београд, Неготин као родни град Ђорђа Станојевића, као и десет малих старих хидроелектрана Електропривреде Србије, које су прави мали живи музеји, а настале су махом захваљујући великом пријатељству и сарадњи Тесле и Станојевића. Шест од ових хидроелектрана налази се у региону Јужне и Источне Србије, а четири у Западној Србији. Најстарија хидроелектрана Под градом код Ужица настала је само четири године након Нијагаре.
Ова рута има велики потенцијал да, повезивањем са Хрватском, Аустријом, Мађарском и другим европским земљама у којима је Тесла живео и радио, прерасте у значајан међународни пут културе – Путевима Тесле кроз Европу.
Завод за проучавање културног развитка покушава да умрежи све кључне актере на овом путу културе и да, заједно са њима, даље ради на овом развојном пројекту, као и на остваривању међународне сарадње кроз пројекат Путевима Тесле кроз Европу.
Пројекат подржава Електропривреда Србије, а Завод за проучавање културног развитка је већ потписао протоколе о сарадњи са Музејем Николе Тесле, Туристичком организацијом Србије у Универзитетом Сингидунум ради даљег развоја руте Путевима Тесле и Станојевића. Велику важност пројекта истакли су и Сектор за туризам Министарства финансија и привреде Републике Србије, затим Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине.
Пројекат је током 2012. године представљен у Ријеци на 5. Међународној конференцији о индустријској баштини, у Ректорату Универитета у Београду на свечаној трибини „Никола Тесла и 21. век – Србија у светлу победе наизменичних струја Николе Тесле 1896. године“, која је организована поводом 120 година од доласка Николе Тесле у Београд, као и на конференцији ЦЕДЕФ-а “Мини хидроелектране – предности и потенцијали” у Гамзиградској бањи.

Више о пројекту

Пре више од једног века производњом електричне енергије започело је ново поглавље у историји савременог света, али се мало земаља може похвалити стогодишњом традицијом производње струје.
Музеј Николе Тесле данас је јединствена институција науке и културе на свету јер чува драгоцену Теслину заоставшину. У Музеју је више од 160.000 оригиналних докумената, више од 2.000 књига и часописа, историјско-техничких експоната, фотографија, оргиналних техничких препарата, инструмената и уређаја, па чак и урна са Теслиним посмртним остацима. Музеј Николе Тесле је и један од најпосећенијих музеја у Србији.
Иако је у Београду и Србији Тесла провео само један дан свог живота, тај један дан је оставио огроман траг на развој Србије. Одушевљен Теслиним изумима, и вођен њима, Ђорђе Станојевић је електрифицирао Србију. Био је Станојевић један од кључних научника с краја 19. и почетка 20. века, физичар, астроном, метеоролог, професор факултета, ректор Универзитета у Београду. Хидроелектрана „Под градом“ на Ђетини, коју је он конструисао према Теслиним принципима полифазних струја, изграђена је само четири године након Теслине на Нијагари. „Поред хлеба и воде, електрична енергија ће постати свакодневна потреба“, говорио је професор Ђорђе Станојевић, понет Теслиним научним теоријама, и убеђујући малу и сиромашну Србију да крене у невероватан подухват. Дати су огромни новци за машине уграђене у прве електране.
У заосталој и сиромашној Србији тога доба, била је електрична енергија нестваран одсјај неког далеког, напредног света, почетак модерног доба… Прве хидроцентрале су подигнуте због фабрика тканина, а затим су осветљене улице, домови, прорадили ретки кућни апарати на струју, покренути трамваји – „варошке железнице“, како су их тада звали, све се одједном захуктало.
Србија сада има чак пет хиодроелектрана старих више од једног века, и то само захваљујући пријатељству Николе Тесле и Ђорђа Станојевића. Без тог пријатељства Теслина достигнућа би Србији још дуго након тога остала непознаница. Захваљујући Станојевићу Тесла је и посетио Београд јуна 1892. године.
Под градом је стара 112 година, Вучје 109, Света Петка 104, Гамзиград 103, Моравица има 101 годину рада. Ове стогодишњакиње и даље кроте водотокове. Оне праве више количине струје од којих застаје дах, али њихов значај и није у томе. Опкољене нетакнутом природом, често скривене од погледа, окружене брзацима, водопадима, ретким биљкама и животињама, доломитским стубовима и прозорцима, делују потпуно нестварно. Све оне су од изузетног значаја и као промотери обновљивих извора енергије.
У Електродистрибуцији у Неготину, родном месту Ђорђа Станојевића, налази се спомен соба посвећена овом великом српском научнику.

Шта је до сада урађено на пројекту?

Завод за проучавање културног развитка је до сада мапирао културне потенцијале, проучио постојеће публикације о индустријском наслеђу и дефинисао пут културе, израдио мапу руте, организовао трибину и изложбу „Путевима Тесле и Станојевића“ (18-27. април 2012, Галерија Завода за проучавање културног развитка, Београд), медијски промовисао идејни концепт руте, израдио идејни пројекат за покретање руте, окупио потенцијалне партнере за постављање и даљи развој руте.
Изложбу Путевима Тесле и Станојевића отворио је 18. Априла 2012. године у Заводу за проучавање културног развитка Горан Петковић, државни секретар Сектора за туризам Министарства економије и регионалног развоја. Након отварања изложбе одржана је трибина о индустријском туризму на којој су учествовали Аца Марковић, председник Управног одбора ЕПС-а, Владимир Јеленковић, директор Музеја Николе Тесле, Рифат Куленовић, индустријски археолог у Музеју науке и технике Маја Тодоровић, истраживач Завода за проучавање културног развитка, и Мануела Граф, идејни творац потенцијалне руте “Путевима Тесле и Станојевића”.
Присуствовали су и новинари из највећих медијских кућа, а учесници су имали прилику да накнадно гостују на телевизијским и радио станицама.
Развој једне културне руте и почиње од подизања свести, видљивости и препознатљивости руте. У том погледу, да би рута добила своје препознатљиво „лице“ и нашла се на туристичкој мапи, неопходан јој је визуелни идентитет – печат препонатљивости. То је од посебног значаја за области и земље са малом традицијом у промоцији културног туризма, какве су земље источне Европе. Дизајн, сигнализација, брошуре, флајери, штампани туристички водичи, постери, вебсајт, коришћене друштвених мрежа, почетак су рада на промоцији руте. Следећи корасу су добро промишљена стратегија развоја руте и бизнис план.

Основни циљеви пројекта су:

• Очување и промоција индустријског наслеђа – европског, регионалног, али и националних специфичности;
• Културно-едукативна и научна компонента – промоција културе и науке, учење кроз забаву и из прве руке;
• Допринос одрживости и промоцији туризма региона – јачање идентитета и видљивости региона кроз међународну сарадњу;
• Подстицање развоја неразвијених подручја, посебно сеоских, њихово економско оснаживање;
• Промоција обновљивих извора енергије.

Планиране даље активности

Завод за проучавање културног развитка ће кроз даља истраживања детаљније представити потенцијале старих мини хидроелектрана за развој туризма и поставити основе руте (целокупан дизајн руте; сајт руте, детаљна, руком рађена мапа руте у духу времена с краја 19. и почетка 20 века; промотивни мултимедијални догађај, као основ будућих догађаја за анимацију туриста на рути). Такође ће умрежити све актере на рути и радити на даљем повезивању руте са Хрватском, Аустријом и Мађарском, организовати стручне скупове и конференције.
Са друге стране, Електропривреда Србије ће омогућити да се старе хидроелектране, које до сада нису биле отворене за јавност, учине приступачним за туристе, и обезбедиће водиче за стручне туристичке посете. Све мале хидроелектане на Путевима Тесле и Станојевића установиће радно време у које ће бити отворене за туристе и сарађиваће са локалним туристичким организацијама ради боље посећености и промоције. Центар за промоцију ЕПС-а ће промовисати ову културну руту у стручним круговима у међу новинарима који прате рад ЕПС-а, такође ће се трудити да пројекат буде представњен на што више домађих и иностраних стручних скупова, форума, сајмова и конгреса.
Уколико буде све ишло како је планирано, културна рута Путевима Тесле и Станојевића биће добар пример пројекта који је успео да удружи више сектора – културу, науку, образовање, туризам и привреду, али и да активно укључи локалне заједнице у даљи развој пројекта.
Циљ је да рута Путевима Тесле и Станојевића у једном тренутку постане кластер који ће окупити све који свој интересв виде на овом путу културе. Сви чланови кластера би плаћали чланарину. Од те чланарине, спонзорстава, донација и средстава добијених на конкурсима за пројекте, финансирао би се комплетан менаџмент и маркетинг руте, чиме би пут културе постао у потпуности самоодржив.