U četvrtak 26. aprila u 12 časova u prostorijama Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Rige od Fere 4, Beograd održana je promocija 134. broja časopisa „Kultura“ pod tematskim naslovom „Naratologija i Srpska filozofska kultura“
Na promociji će govoriti:
prof. dr Milanka Todić, urednica časopisa Kultura i teme o Naratologiji,
doc. dr Aleksandar Prnjat, urednik teme o Srpskoj filozofskoj kulturi
Ana Sladojević i Slobodan Vasić, autori tekstova
Naratologija nas uči da je svaki narativ konvencionalna forma koja se prenosi određenim kulturnim obrascima učenja, ali joj i svaki pojedinac može dodati svoj pečat. Narativ je, čak i kad je reč o neverbalnim narativima, mentalni model ograničenog trajanja ili jedna verzija znanja o svetu u kome živimo. U najnovijem broju časopisa Kultura donosimo nekoliko novih i uzbudljivih priča o dosadnim i starim temama: ljubav, Šekspir, Ibzen, ali i nekoliko sasvim novih i interesantnih narativa o zvonu mobilnog telefona i Muzeju afričke umetnosti u Beogradu. Niko danas ne bi pisao o slikarima na način kako je to radio veliki renesansni biograf Đorđo Vazari. Vremensko ograničenje je ključno za svaki narativ. Jedan tip konstrukcije, reprezentacije i interpretacije striktno je vremenski ograničen. Sva naša saznanja o svetu, kao i svaki proizvod, imaju rok trajanja. Dakle, nije pitanje kako je narativ kao tekst i interpretacija konstruisan nego kako on funkcioniše unutar postojećeg sistema saznanja. (prof. dr Milanka Todić, O temi Naratologija, Kultura br. 134)
Ponekad se o filozofiji govori kao o kruni jedne nacionalne kulture. Danas se međutim postavlja i pitanje nije li filozofska prevaziđena književnom kulturom? I da li je filozofska kultura luksuz? Temat „Srpska filozofska kultura“ 134. broja časopisa Kultura pojavljuje se u vreme kada se sve češće pitamo o ishodištima, dometima i perspektivama srpske filozofske kulture. U ovom broju časopis Kultura između ostalog donosi tekstove o Ruđeru Boškoviću, Savi Mrkalju, Sretenu Mariću i njegovom čitanju Mišela Fukoa, ranoj recepciji Darvina u Srbiji, o temama starije logike u Srbiji ali i jednoj savremenoj beogradskoj školi teorije dokaza koja ima veliki odjek u svetskim stručnim krugovima. Tu su, između ostalih, i radovi o neophodnosti standardizovanja srpske ontološke terminologije, radovi u kojima se nude odgovori na pitanje da li je sama filozofska kultura prevaziđena književnom kulturom, a takođe i o našim recepcijama religijske tolerancije ali i novijih tema kao što je bioetika ili vizuelna kultura u doba medija. (doc. dr Aleksandar Prnjat, O temi Srpska filozofska kultura, Kultura br. 134)
