Промоција 136. броја часописа „Култура“

У петак 30. новембра у 12 часова у просторијама  Завода за проучавање културног развитка  одржана је промоција новог броја часописа Култура.

На промоцији су говорили:

Адам Софронијевић,
Душан Стојаковић и
Горан Томка

Читање и писање доживљавани су у прошлости као процеси које карактерише индивидуалност делања и интимност промишљања. Развој технологија мења ове поставке и уводи могућности за колаборацију и интерактивност у процесима читања и писања. Ови концепти помажу у разумевању промена које су могуће и сагледавању предности и мана које ове промене доносе за процесе читања и писања. У раду су презентована техничка достигнућа која омогућавају укључивање машина у процесе креирања и анализирања текста. Указује се на нове могућности које ово доноси за повећање ефективности и ефикасности приликом коришћења и стварања текста.
(Адам Софронијевић и Тамара Вученовић, из текста Нове улоге аутора и читалаца: аутоматизација и управљање сложеним процесима читања и писања, Култура бр. 136)

Позориште је и даље један од најзначајнијих конвенционалних канала комуникације, који поред својих значајних уметничких вредности, представља важан културолошки аспект савременог друштва и моћан фактор утицаја на развој јавног мњења и демократичности. Фејсбук је данас можда најпопуларнији дигитални глобални канал комуникације, чија се публика мери милионима корисника. Фејсбук је прави изазов за српско позориште да истражи нове сегменте публике, као и да на ефикасан и економичан, а иновативан начин, гради своју репутацију и унапређује промоцију.
(Душан Стојаковић, из текста Српско позориште на друштвеној мрежи Фејсбук,Култура бр. 136)

У данашњим хиперкомплексним друштвима, у којима је драматичан раст обима информација једна од кључних одредница, поставља се питање да ли су масовни медији још увек у стању да остваре своју основну функцију друштвеног медијатора. Одвојени од публике, критиковани за манипулацију, недемократичност и комерцијализацију, масовни медији траже нове облике функционисања. Истовремено, поплава бесплатних садржаја на интернету и нехијерархијска логика мреже поставља медије у незавидан положај у којем се сама логика пословања и финансирања медија знатно мења. Партиципативне форме новинарства, односно прелазак публике на страну произвођача информација, иако воде плурализму израза, без система селекције воде још горој конфузији и хаосу. Кључно питање је на који начин управљати великим обимом информација које корисници свакодневно производе?
(Горан Томка, из текста Ка менаџменту партиципативног новинарства: искуства из редакције, Култура бр. 136)