U petak 30. novembra u 12 časova u prostorijama Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka održana je promocija novog broja časopisa Kultura.
Na promociji su govorili:
Adam Sofronijević,
Dušan Stojaković i
Goran Tomka
Čitanje i pisanje doživljavani su u prošlosti kao procesi koje karakteriše individualnost delanja i intimnost promišljanja. Razvoj tehnologija menja ove postavke i uvodi mogućnosti za kolaboraciju i interaktivnost u procesima čitanja i pisanja. Ovi koncepti pomažu u razumevanju promena koje su moguće i sagledavanju prednosti i mana koje ove promene donose za procese čitanja i pisanja. U radu su prezentovana tehnička dostignuća koja omogućavaju uključivanje mašina u procese kreiranja i analiziranja teksta. Ukazuje se na nove mogućnosti koje ovo donosi za povećanje efektivnosti i efikasnosti prilikom korišćenja i stvaranja teksta.
(Adam Sofronijević i Tamara Vučenović, iz teksta Nove uloge autora i čitalaca: automatizacija i upravljanje složenim procesima čitanja i pisanja, Kultura br. 136)
Pozorište je i dalje jedan od najznačajnijih konvencionalnih kanala komunikacije, koji pored svojih značajnih umetničkih vrednosti, predstavlja važan kulturološki aspekt savremenog društva i moćan faktor uticaja na razvoj javnog mnjenja i demokratičnosti. Fejsbuk je danas možda najpopularniji digitalni globalni kanal komunikacije, čija se publika meri milionima korisnika. Fejsbuk je pravi izazov za srpsko pozorište da istraži nove segmente publike, kao i da na efikasan i ekonomičan, a inovativan način, gradi svoju reputaciju i unapređuje promociju.
(Dušan Stojaković, iz teksta Srpsko pozorište na društvenoj mreži Fejsbuk,Kultura br. 136)
U današnjim hiperkompleksnim društvima, u kojima je dramatičan rast obima informacija jedna od ključnih odrednica, postavlja se pitanje da li su masovni mediji još uvek u stanju da ostvare svoju osnovnu funkciju društvenog medijatora. Odvojeni od publike, kritikovani za manipulaciju, nedemokratičnost i komercijalizaciju, masovni mediji traže nove oblike funkcionisanja. Istovremeno, poplava besplatnih sadržaja na internetu i nehijerarhijska logika mreže postavlja medije u nezavidan položaj u kojem se sama logika poslovanja i finansiranja medija znatno menja. Participativne forme novinarstva, odnosno prelazak publike na stranu proizvođača informacija, iako vode pluralizmu izraza, bez sistema selekcije vode još goroj konfuziji i haosu. Ključno pitanje je na koji način upravljati velikim obimom informacija koje korisnici svakodnevno proizvode?
(Goran Tomka, iz teksta Ka menadžmentu participativnog novinarstva: iskustva iz redakcije, Kultura br. 136)
