Путевима змајева кроз Голубац

У сусрет 20. марту, Светском дану приповедања, у петак 18. марта у Галерији Завода биће представљена мобилне апликације Путевима змајева кроз Голубац

Учествују:
Драгица Попић, народни приповедач из села Добра код Голупца;
Мануела Граф, Завод за проучавање културног развитка, генерални менаџер Кластера путева културе;
Јелена Петровић и Марија Живановић, Народна библиотека „Вељко Дугошевић“, Голубац;
проф. др Љубинко Раденковић, Балканолошки инсттитут САНУ

Путевима змајева кроз Голубац је прва мобилна апликација у Србији која представља предања, вековима преношена с колена на колено, као вредну нематеријалну баштину Србије. Апликација садржи кратке видео записе древних прича и легенди о змајевима, вилама, тодоровцима, вампирима, настанку тврђаве Голубачки град, које причају старији људи из голубачких села. Посетиоци промоције имаће пак јединствену прилику да погледају дуже верзије ових чаробних народних предања, које су увод у будући документарни филм, као и да уживо чују приповедање бака Драгице Попић, проглашене за најбољег приповедача конкурса за прикупљање прича и легенди североисточне Србије.

Мало људи зна које су то најстарије приче или легенде из североисточне Србије које се већ деценијама или вековима преносе с колена на колено. Народна библиотека „Вељко Дугошевић“ у Голупцу и Кластер путева културе позвали су прошлог лета све заинтересоване да им помогну у прикупљању најбољих предања североисточне Србије. Тако је стигло скоро 20 записа, што је изузетан успех будући да су многи људи у Србији на причање древних предања давно заборавили. Стручна комисија је извршила прелиминарни избор аутентичних записа и обишла неке од приповедача. Све то је резултирало да настане јединствена мобилна апликација Путевима змајева кроз Голубац.

Покровитељи пројекта су Општина Голубац, Министарство културе и информисања и Министарство трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије.

Културно туристичка рута Путевима змајева кроз Србију покренута је захваљујући истраживању Завода за проучавање културног развитка, кроз које су мапирани потенцијали за развој културног туризма. Све то је мотивисало преко 40 институција културе, туристичких организација, привредника, чак шест факултета да оснују Кластер путева културе. Надовезујући се на истраживања Завода, Кластер развија овај и сличне пројекте као специфичне културно-туристичке производе.