Рајко Р. Каришић, Венчићи

Изложба фотографија Рајка Р. Каришића биће отворена 5. јула у 19 часова у Галерији Завода за прочавање културног развитка.

kapija

Још једна књига, још једна изложба, ново радовање, сасвим нова дата на оној бескрајној спирали континуитета српске (и светске) уметности. Поново нас је тргао из свакидашње летаргије и разбудио Рајко Р. Каришић, новом књигом о Инањданским венчићима, и томе у част – новом изложбом о овим драгоценим даровима, поред којих сте прошли ко зна колико пута, а само им је он посветио велику пажњу и вратио им давно заслужено достојанство.
Кажу да велике, озбиљне ствари почињу да се догађају онда кад човек почне да се бави ониме чиме баш и не мора; када то ради само те ствари ради или да коме учини радост. Тада се прелази у смислени хедонизам, тада почиње да се истаче лепота живота, тада све процвета, на први поглед, одједном и готово ниоткуда. Таквоме послу приклонио се овај човек, господин и уметнички фотограф Рајко Р. Каришић. И многи су прошли, и многи су видели, многи су се свакако и обрадовали, али само је један застао, замислио се и опослио, као нико пре њега. Врли наш фотограф уметнички, или светлописац, што је ближе и значењу и језику нашем, припада оној категорији људи која такорећи од ништа зна да сачини свашта, значајно лепо и душеполезно, да на ледини сачини башту, да у пустињи пронађе воду, да ни из чега сагради палату. Сетимо се само његове монографије о кољу села Сирогојна, балади о заборављеном броду из грчкога Јерисоа, монографије (у припреми) о палетама великих уметника… Тако је и овде, ничим изазван – учинио чудо и саградио, од на први поглед обичних, свакидашњих, мада лепих и драгих венчића – каменчића, раскошни мозаик, велики споменик граду Сомбору на радост и ползу свима којих се ово тиче.zid

Па још једном – многи су видели, ко зна колико их се обрадовало, многи су и разумели о чему се ради, а само један се досетио и стрпљиво, један по један – фотографисао их, и на тај начин заувек сачувао од заборава. Многи од њих више и не постоје, пропали су од (не)времена, уклоњени и замењени другима или ће то да се догоди већ ових дана, али они, у овој предивној књизи трају као сведочанство, сплетене и заувек сачуване љубави, за свој дом, за свој род, свога бога, за бољи свет и далеко лепшу и племенитију будућност жуђену, То је још један извор ненадани, са којега ће многи пити и наситити се, постајати бољи, лепши и људскији, а који нам је уприличио, приправио, и представио овај човек врли – господин Рајко Р. Каришић.

Разгледајући књигу његову Инањдански венчићи, остајемо запањени лепотом и енергијом сплетеном у те драгоцене венчиће – драгуљчиће. Његов труд, усрдно фотографисање и на свет изношење те лепоте свако ће оставити трага, а сигурно и код оних девојака, жена, мајки, сомборских и иних које ће се потакмичити с венчићима из његове књиге, и већ можда наредног лета на “свијет изнијети“ још лепше и маштовитије. Ко зна кога ће све да подстакне господин Каришић у неким, будућим неочекиваним наумима.
Треба да се зна да је већ прва књига господина Рајка Р. Каришића Инањдански венчићи, са обиљем запањујуће лепоте и концентрованом енергијом сплетеном у те драгоцене венчиће – драгуљчиће украсила је још једну “искру у камену“ и произвела нови вал поплаве доброг и лепог, толико неопходног нашем, на много начина унеређеном свету. Инспирисан венчићима из његове књиге, сликар Тибор Нађ остварио је монументални сликарски циклус у коме су венчићи прешли праг пуке предметности и уселили се у подручје велелепне симболике. Следиле су изложбе, каталози и прикази… И тако је отворен нови круг исијавања, нови венац благорођа, дах пролећног, јужног ветра званог развигор, усељен је у очи наше и срца наша – нови дар, благослов Божји из руке врлих посленика на Њиви Господњој. Тако се преноси ватра, тако се врши предање, тако се чува континуитет благог, доброг, племенитог, драгоценог… преко потребног, у свим временима.
Уз молитве за добро здравље, бистро око, за исправност свих алата његових, и да га ревновање и страст према светлописном бележењу не напуштају… на крају – аутору, господину Рајку Р. Каришићу желимо – још много добрих и племенитих књига, попут ове, а драгим читаоцима (гледаоцима) и свакако учесницима у свему – мир, добро здравље и благословену радост на сваком кораку.
Душан Миловановић