"> Трибина „Просвета и култура – сарадња, изазови, препоруке“ | Завод за проучавање културног развитка

Трибина „Просвета и култура – сарадња, изазови, препоруке“

У Заводу за проучавање културног развитка, у среду, 26. децембра, одржана је трибина под називом „Просвета и култура“ на којој се, из различитих углова, говорило о изазовима и примерима добре праксе међуресорне сарадње установа и других актера из области културе и образовања.
Повод за одржавање трибине је промоција резултата истраживања Завода „Просветни радници – културно образовање и културна партиципација“, у оквиру којег је посебно обрађена тема актуелне сарадње основних школа и установа и удружења у култури из угла просветних радника.

Трибину је модерирала др Ивана Ђерић са Института за педагошка истраживања, а на тему културног образовања су говорили: др Вук Вукићевић, директор Завода за проучавање културног развитка, Богдана Опачић, истраживач у Заводу, Оливера Тодоровић, помоћник директора Завода за унапређивање образовања и васпитања, Драгана Латинчић, кустос за рад са публиком и едукацију Музеја Града Београда и Невенка Крагуљац, педагод у ОШ „Филип Филиповић“ из Београда.


Резултати представљеног истраживања указали су на потребу системског повезивања ресора културе и образовања кроз различите механизме и мере, обзиром да су испитаници констатовали да се тренутно стање сарадње често базира на ентузијазму појединаца. Такође, истраживање је показало да учитељи, у односу на предметне наставнике, показују већу иницијативу на пољу организовања ђацима програма из области културне партиципације. Представљене су актуелне активности међуресорне сарадње, као што је праћење посећености музеја и археолошких налазишта од стране ученичке популације, као и подстицајна писма препоруке министарстава културе и просвете да се годишњи планови и програми, како установа културе тако и школа, обогате активностима укључивања ђака у културне садржаја. Представљене су и мере из предлога Стратегија развоја културе које се односе на унапређење међуресорне сарадње културе и образовања.


На трибини се чуло и о променама програма наставе и учења, који су оријентисани ка исходима, а не садржајима; о пројектној настави и увођењу интердисциплинарног приступа у образовању кроз међупредметно повезивање садржаја. Тако су, на пример, у гимназијама уведени изборни програми, од којих се један односи на културу. Чули смо и бројне примере добре праксе, као што је пројекат „Тржница идеја“ који се у Београду спроводи у виду школског сајма културе, где установе и организације из културе представљају своје програма школама. Затим су се издвојили пројекти локалних самоуправа који на општинским и градским нивоима теже да побољшају повезивање културе и школа, као што је меморандум о сарадњи установа образовања и установа културе у Крагујевцу и програм „ Култура на поклон“ града Панчева. Такође, наведено је и неколико примера добре праксе из иностранства.

Закључци учесника трибине односили су се на важност спровођења обука наставног кадра за спровођење наставе о култури и кроз културу и уметност, затим о неопходности едукације запослених у култури за прилагођавање садржаја различитим школским узрастима. Такође се указало на проблем ширења информација у школама о културној понуди, као и на важност улоге медија у пружању веће подршке и простора садржајима из културе.
Дебата је завршена заједничком констатацијом присутних да је тема повезивања ресора културе и образовања од кључне важности за друштвени развој и неговање креативности, као и културних потреба и навика.