Трибина: „Путевима рударства кроз Србију – Балкан колевка металургије“

Трибина „Путевима рударства кроз Србију“ одржана је данас у Заводу за проучавање културног развитка. Учествовали су Јулка Кузмановић, директорка Музеја у Прокупљу, Миљана Радивојевић, са УКЛ Института за археологију из Лондона, Мирослав Николић, из Сењског рудника, Томислав Шубарановић, државни секретар Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, Владимир Живановић, стручњак за рударство и металургију, и Мануела Граф, из Завода за проучавање културног развитка.

Како културно-туристичка рута Путевима рударства кроз Србију може да буде оформљена, какве све атракције треба да понуди посетиоцима из целог света, те зашто су путеви индустријског наслеђа прави хит у Западној Европи, само су неке од тема о којима је било речи на трибини.

Истраживачи Завода за проучавање културног развитка мапирали су прошле године културне потенцијале Југоисточне Србије који могу да се употребе за развој културног туризма, разговарали са представницима културе и туризма, истражили могућности, али и главне проблеме у овој области. Том приликом мапирали су и креирали потенцијалне путеве културе, међу којима је Пут рударства – Балкан колевка металургије.
Мало ко зна да се технолошко достигнуће које је заувек изменило свет – прво топљење метала, десило баш у атару села Велико Лаоле на територији данашње Источне Србије. Ковач са Беловода знао је тајну претварања зелене руде бакра у сјајни бакарни метал, Рудна Глава код Мајданпека најстарији је документовани рудник света, а Плочник код Прокупља редак праисторијски индустријски и трговачки центар винчанске културе.

Занимљива стара рударска окна, у која се чак може ући, постоје и у Ђавољој вароши. Ако се томе дода Сењски рудник – јединствен „живи музеј“ индустријског наслеђа Србије, и Врдник, чији се рудник мрког угља убраја у ред најстаријих угљенокопа на Балкану, рударски град Бор и његов Музеј рударства, као и рудници код Алексинца и Књажевца, добијамо невероватно путовање кроз развој рударства од праисторије до данашњих дана.

Поводом трибине, постављена је и изложба фотографија из Заводове архиве (аутори Марија Јанковић и Сања Кнежевић), која приказује како праисторијске тако и савремене руднике у Србији. Изложба се може видети сваким радним даном од 9 до 17 сати у Галерији Завода за проучавање културног развитка у току наредних десет дана.

Милица Настасић, PR  служба Завода