Tрибинa „Стеван Мајсторовић“: Ћирилица као стандард

Током 2014. године у Заводу за проучавање културног развитка реализована је прва фаза истраживања Преглед положаја српске ћирилице у култури и јавној комуникацији, аутора Синише Стефановића, историчара. Представљањем прве фазе пројекта на трибини „Ћирилица као стандард“, Завод учествује у манифестацији „Дани европске баштине“ која ће ове године бити обележена темом „Језик и писменост“ са циљем да се пажња стручне и шире јавности усмери ка значају писмености и језика.
Трибина је одржана у среду, 24. септембра 2014. године у 12 часова у Галерији Завода.

Учесници:
проф. Слободан Антонић, Одељење за социологију Филозофског факултета у Београду;
проф. Милош Ковић, Одељење за историју Филозофског факултета у Београду;
Бојана Вукотић, Матично одељење Народне библиотеке Србије;
Синиша Стефановић, Завод за проучавање културног развитка.

2014_sept_tribina

Феномен опадајуће употребе ћириличког писма у јавној и приватној комуникацији од темељног је значаја за културу Србије. У одсуству јасно дефинисане националне културне политике, чини се реалном могућност да постојање ћирилице, par excellеnce примера светске културне разноликости, буде најозбиљније угрожено.

С друге стране, тај је феномен парадоксалан и у глобалним оквирима изузетан, јер се своди на изостанак остваривања права националне већине у некој од модерних држава на употребу матичног писма у одсуству војно-управне окупације.
Стога је приступ проблему употребе српске ћирилице постављен као питање постојања и спровођења националних и међународно прихваћених стандарда, дакле као државно питање, будући да Члан 10. Устава Републике Србије прописује:
У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо. Службена употреба других језика и писама утврђује се законом, на основу Устава.

У недостатку монографије која би тај проблем шире обухватила, овим је радом осветљено свега неколико аспеката: историјски развој феномена, идеолошко-политичка природа проблема те преглед релевантног законодавства са примерима. Рад се базира на несумњивим квантитативним индикаторима: на основу података Народне библиотеке Србије израђена је анализа кретања броја публикација на штокавском језику штампаних модерном српском ћирилицом (књиге и периодика 1900. – 2012. године). Тај инструмент коришћен је као основ за разумевање процеса у двема Југославијама и потоњем времену.