Владислав Бајац „Хамам Балканија. Роман и друге приче“

КАФЕ КУЛТУРА. Пета промоција у оквиру циклуса „Писци Старог града“ одржаће се у среду, 7. октобра 2009. године у 12 часова. На програму је књига Владислава Бајца „Хамам Балканија. Роман и друге приче“.
На промоцији ће говорити Гојко Божовић, издавач и књижевни критичар и Владислав Бајац. Делове из књиге ће читати Иван Јагодић. Уредник и домаћин је Душан Ч. Јовановић.
О АУТОРУ

Наш писац, иначе између осталог романсијер, приповедач и песник, а именом Владислав Бајац, рођен је пре педесет пет лета у Београду. У родном граду студирао је и дипломирао на, чудног ли назива, Одсеку за југословенску са светском књижевношћу, наравно, у згради на Студентском тргу.
Уз писање бавио се и, како то бива, новинарством и што је ређи случај, превођењем књижевних дела, најчешће са енглеског језика и самосталним издаваштвом, основао је и руководи „Геопоетиком“. Са енглеског превео је више десетина књижевних текстова, као што је и сачинио више антологија дела са овог светског језика. Године 1981. он је у сарадњи са Бором Ђоковићем саставио антологију „Најновија београдска прича“.
Написали смо да Владислав свој особени дар, од Бога дат, најбоље исказује кроз стварање песама, приповедака и романа. Тако је, када је поезија у питању, објавио две књиге и то: „Који пут до људи води“ (1972) и „Пут хаику“. Ова потоња, била је подстицај нашем аутору да учествује на светском конкурсу за ову врсту јапанске поезије и два пута бива награђиван (1971. и две године касније). Када су књиге прича у питању, објавио је „Европа на леђима бика“ (1988) и „Подметачине за снове , Геопоетичке басне“ (доживела је два издања, а за коју је добио награду „Стеван Пешић“).
Најбројнији су романи нашег аутора. Међу њих спада и књига због које смо се данас окупили роман и друге приче „Хамам Балканија“ за који је Бајац недавно добио награду „Исидора Секулић“. Ту су још и романи „Књига о бамбусу“ из 1989. године, потом „Црна кутија, утопија о накнадној стварности“ која је рађена на основу стипендије „Фондације Борислав Пекић“ добијене 1993. године. Следећи роман је „Друид из Синдидуна“ из 1998. који је овенчан са чак три награде: „Шести април“ за најбољи роман о Београду, награда из „Фондације Бранко Ћопић“ и признање звано „Златни бестселер“. И његова романескна књига „Бекство од биографије“ из 2001. добила је награду „Хит Либрис“. Године 2003. објављује роман у причама „Европа Експрес“ и за њега добија међународно признање „Златни прстен“. Одабрана Бајчева дела објављена су у 7 и словима седам томова у периоду од 2000. до 2003. Треба ли рећи да су његова дела превођена на десетак страних језика.
Интересанто је да су дела Владислава Бајца извођена и у позоришту, иако до сада није написао ниједну драму. Наравно, да се то збило у иностранству, јер се то наши драматурзи, међу које спада и писац ових редова, такво што још нису сетили. Наш писац је потпредседник српског ПЕН-центра. Живи и пише у Старом граду, тачније на Дорћолу, а где би другде?