"> Трибина „Стеван Мајсторовић“ – Мултикултурализам данас: илузија или неопходност? | Завод за проучавање културног развитка

Трибина „Стеван Мајсторовић“ – Мултикултурализам данас: илузија или неопходност?

У Заводу за проучавање културног развитка, у оквиру циклуса трибина „Стеван Мајсторовић“, 18. децембра 2017. одржан је скуп под називом „Мултикултурализам: илузија или неопходност?“.

На трибини су учествовали министар културе и информисања Владан Вукосављевић, проф. др Милена Драгићевић Шешић, редовни професор Факултета драмских уметности у Београду, др Александра Ђурић Боснић, виши стручни сарадник за научна истраживања и развој Завода за културу Војводине и др Милош Константиновић, председник Удружења књижевних преводилаца Србије, а модератор разговора је био др Вук Вукићевић, директор Завода за проучавање културног развитка.

 

Министар Владан Вукосављевић се осврнуо на сложеност одређења мултикултурализма у данашњем свету, када присуствујемо преиспитивању дефиниције самог појма културе, уз став да када говоримо о мултикултурализму говоримо о најкрупнијим друштвеним и историјским феноменима, за које не постоје лаки одговори. Владан Вукосављевић је скренуо пажњу на два подједнако опасна феномена, акултурацију с једне и културни етно-центризам с друге стране, сматрајући да је у овом историјском тренутку, и не само на нашем простору, претња акултурације већа од претње етно-центризма. Указао је и на опасност идеологизовања појма мултикултурализма, као доктринарног, неупитног појма, као и идеолошке призме у вредновању различитих културних избора и феномена, уз напомену да културе на различите начине утичу једне на друге, и да се ради о процесима дугог трајања, најчешће разменама садржаја између већ форматираних националних култура. Владан Вукосављевић је указао на важност очувања културних права националних мањина, као и културне разноликости у нашој земљи, уз став да то није и не мора бити у супротности са очувањем и афирмацијом националне културе српског народа.

Проф. др Милена Драгићевић Шешић истакла је како је свако друштво плурално, и да мултикултурализам у том смислу представља покушај заснивања јавне политике која ће бити одговорна према мањинама, које су историјски имале мања права од већинске културе. Актуелно дебатовање о мултикултурализму у европским земљама др Драгићевић Шешић је повезала са растом популизма, а као замку мултикултурализма препознала његову примену, која обезбеђује унутрашњу афирмацију сваке појединачне културе, али често води мањку њене комуникације са другим културама. Као још једну потенцијалну опасност примене идеје мултикултурализма др Драгићевић Шешић је видела и његово инсистирање на специфичностима и издвајању, уместо дијалошких форми и налажења другог у сопственој култури. Заложила се за културно политику која би била дијалошка и вредновала утицаје разних култура, као и укључивала широку јавну дебату.

Др Александра Ђурић Боснић нагласила је разлику између мултикултуралности, као чињенице постојања културне разноликости и мултикултурализма, као идеолошко-политичког концепта, који тежи заштити права мањина на једном културном простору. Др Боснић је истакла како у пракси овај концепт често није давао задовољавајуће резултате, завршавајући у гето-културализму, односно ослањању заједница на комуникацију искључиво у сопственом референтном оквиру. Др Боснић се заложила за потребу за афирмацијом интеркултурне комуникације, како би се превазишла опасност од изолације појединачних културних заједница и упозорила на опасност од бинаризације и стигматизације културних избора, као и на проблем предоминације националног идентитета над грађанским, определивши се са дијалошку позицију.

Др Милош Константиновић указао је на мултикултурализам као на идеолошку конструкцију, која као таква, нарочито у својим екстремнијим видовима, искључује национални идентитет. Скренуо је пажњу на аутентичне балканске традиције међусобног суживота различитих култура, при чему на балкански контекст не треба механички примењивати обрасце са политичког запада. Идеолошким концептима супротставио је добро неговање националних идентитета без мистификација, и истински суживот различитих култура, а као највећу опасност концепта мултикултурализма издвојио комунитаризам, односно склоност заједница да се затварају у себе. Као један од важних аспеката културне политике, др Константиновић је указао на потребу неговања институција, односно њиховог обнављања и стварања нових, неопходних за развој једне културе. Трибина „Мултикултурализам: илузија или неопходност?“ донела је продуктивну дискусију и у виду отвореног и динамичног дијалога понудила различите погледе на читав низ питања значајних за разумевање културе у нашем времену.