Наставак континуираног рада на пројекту "Културна партиципација и културно наслеђе" током 2019. год | Завод за проучавање културног развитка

22. октобра 2019.

Пројекат „Културна партиципација и културно наслеђе“ за циљ има да мапира и истражи моделе рада са децом и младима у оквиру програма установа и организација у култури. Резултати теренског истраживања смештају се у развојну базу података „Култура и друге дечје игре“.

У 2019. години истраживачки акценат је стављен на драмско стваралаштво деце и младих у окриљима аматерских позоришта, поливалентних центара за културу и школа глуме нарочито у мањим градовима и општинама у Србији. Разлог фокусирања на мање средине лежи у томе што у њима деца и млади имају мање могућности да на плану рецепције партиципирају у културном животу у односу на веће центре попут нпр. Београда, Ниша, Новог Сада, Крагујевца и Суботице (где постоје и професионална позоришта која су профилисана ка деци и младима) те да активно учествују у продукцији културних садржаја при чему се имало на уму да активна партиципација у продукцији садржаја у детињству и младости дугорочно утиче на отвореност и заинтересованост за учешће у културном животу у одраслом добу.

Током истраживања идентификовано је 38 аматерских позоришта са дечјом и/или омладинском сценом укључујући и школе глуме које на фестивалима дечјег и омладинског драмског стваралаштва учествују представљајући поливалентни центар за културу у граду/центру општине. У овај број укључена су и аматерска друштва и друга удружења у култури чија је примарна делатност везана за позоришно стваралаштво из Београда и Крагујевца.

У погледу методологије истраживање се превасходно базирало на коришћењу технике интервјуа са представницима аматерских позоришта а нарочито особама које директно раде са децом и младима на продукцији представа дечјих и/или омладинских сцена. У просторима који се користе за рад на представама интервјуи су обављени са представницима 21 позоришне (дечје и/или омладинске) групе: 1. Аматерско позориште „Миливоје Живановић“ / Центар за културу Пожаревац; 2. Културно просветни центар Петровац на Млави / Аматерско позориште „Бата Гулић“; 3. Културни центар Инђија; 4. Камерна сцена „Мирослав Антић“ Сента; 5. Културни центар „Радоје Домановић“ Рача; 6. Центар за културу Стара Пазова / Аматарско позориште „Владимир Хурбан Владимиров“ / ОШ „Херој Јанко Чмелник“; 7. Културни центар Кула; 8. Дом културе / позориште „Стеван Сремац“ Црвенка; 9. Дом културе Сивац / ОШ „20. октобар“; 10. Центар за културу „Масука“ Велика Плана; 11. Културни центар Јагодина / Градско позориште / ДОПС; 12. Културни центар Параћин; 13. Установа културе Ћуприја; 14. Дечји центар Зајечар; 15. Покретни Алтернативни Театар Омладине Смедерево (ПАТОС); 16. Аматерско позориште „Бранислав Нушић“ Шид; 17. Центар за културу Ковин; 18. КУД „Абрашевић“ Краљево; 19. Аматерско позориште „Јанко Веселиновић“ / Културно – образовни центар Богатић; 20. Аматерско позориште „Раша Плаовић“ Уб; 21. Културни центар Врбас.

Интервјуи су вођени према структурисаном упитнику који обухватао питања конципирања рада са децом и младима те питања избора тема и текстова за постављање на сцени, режијска решења, решења на плану сценографије, реквизита, костима, светла и музике, и, најзад, рецепције представа у чијем су стварању учествовали деца и млади од стране публике.

Поред технике интервјуа коришћена је и техника посматрања – гледања представа дечјих и омладинских група и то пет представа играних на Ревији дечјих позоришних група у Центру за културу Лазаревац 17. 10. 2019. (део 31. Међународног фестивала дечјег хумора), док је једна (омладинска) представа гледана 14. 08. 2019. године на ИНТЕФ фестивалу који је организовало омладинско позориште „Вожд Карађорђе“ при Дому културе Мишар.

Резултати овог истраживања показују изузетан потенцијал аматерских позоришта на плану подстицања активне културне партиципације деце и младих, отвореност ка томе да деца и млади активирају своје креативне потенцијале те велику разноврсност за развој друштва релевантних тема обрађених у представама.

Такође, током 2019. године отпочео је и дубљи скрининг активности библиотека, имајући у виду током на почетку пројекта идентификованих пракси у нпр. Библиотеци града Београда, Народној библиотеци Смедерево, Народној библиотеци у Сомбору и Народној библиотеци у Ужицу.

Обзиром на релативну заокруженост две групе актера који охрабрују активну културну партиципацију деце и младих, те бројност и разноврсност грађе прикупљене откако је пројекат „Културна партиципација и културно наслеђе“ 2015. године практично почео, 2019. година јесте и завршна за његову прву фазу. У том смислу, рекапитулација је дата у посебној електронској студији која ће се током фебруара 2020. године наћи на сајту Завода.

Потребно је, пак, нагласити да је пројекат осмишљен дугорочно те да ће се наставити по обогаћивању базе података „Култура и друге дечје игре“ прикупљеним подацима. Наиме, охрабривање културне партиципације деце и младих јесте дугорочан задатак свих актера у развоју културе (у најширем смислу појма културе) и стално је потребно изналазити иновативна решења и приступе како би деца и млади упражњавали своје право да учествују у културном животу.

Погледајте презентацију пројекта на промоцији „Радост Европе – дигитално“, Дечји културни центар, 9. 04. 2019.

Контакт

Адреса
Риге од Фере 4, Београд
Телефон
+381 11 2637 565
Факс
+381 11 2638 941
info@zaprokul.org.rs

Сва права задржана | Завод за проучавање културног развитка