Културна партиципација грађана Србије

8. новембра 2019.

Истраживање Културна партиципација грађана Србије је треће у низу истраживања Завода за проучавање културног развитка у овој области током последње деценије. Реализовано је 2019. године на репрезентативном случајном узорку на националном нивоу.

Након истраживања Културне праксе грађана Србије и Културне потребе и навике грађана Србије, истраживања Завода о укључивању грађана у културне активности попримају форму континуираних емпиријских истраживања са основном идејом да се прати динамика културних активности грађана Србије у релативно равномерним временским интервалима. Резултати истраживања могу послужити доносиоцима одлука у области културе као емпиријска основа за креирање и/или ревидирање политика и конкретних мера.

Предмет истраживања био је учешће грађана у културним активностима у свакодневном животу. Испитали смо појавне облике понашања људи у домену културе имајући у виду њихов активан и пасиван начин испољавања током претходних годину дана од тренутка анкетирања. Поред мерења културне партиципације, истраживање је обухватило и аспект приступа култури као могућности за реализовање културних аспирација, те смо се бавили и темом опажених баријера, односно разлозима за неучествовање у културном животу заједнице.

Истраживање је започето са примарним задатком да одговори на неколико група истраживачких циљева, при чему треба имати у виду да је највећи део истраживања експлоративног типа, док само мањи део има експликативне претензије.

Посебни циљеви се односе на испитивање културних потреба, навика, информисања, комуникације и трансакције. Циљеви су засновани на Eurostat-овој методологији и ICET моделу културне партиципације, према ESS-net извештају о култури, који интегрише трендове у дигиталном окружењу и разликује четири облика партиципације:

  1. информисање – тражење, прикупљање и ширење информација о култури;
  2. комуникација и заједница – остваривање интеракција са другима о културним питањима и учешће у културним мрежама;
  3. уживање и изражавање – уживање у изложбама, уметничким представама и другим облицима културног изражавања, бављење уметношћу у слободно време и креирање online садржаја;
  4. трансакција – куповање уметничких дела и куповина или резервисање карата за културна дешавања.

У истраживању је коришћен метод индивидуалног испитивања, техником комбиноване анкете са стандардизованим писаним упитником. Истраживање је обављено на узорку од 1.521 испитаника на територији Републике Србије, током периода октобар–новембар 2019. године. Узорак је дизајниран по моделу стратификованог вишеетапног случајног узорка.

Резултати истраживања о активностима у слободно време, показују да омиљене активности грађана Србије немају директне везе са културном партиципацијом, већ са психосоцијалним потребама, које се најчешће односе на дружење у приватном или јавном простору. Од омиљених активности у домену културе издваја се одлазак у биоскоп и нешто ређе у позориште, као и читање књига и гледање филмова. Иако већина испитаника воли да проводи време на интернету, занимљиво је да читање новина, а посебно читање књига, ипак преферишу у штампаној форми у поређењу са електронским издањима.

Културна продукција не спада у популарне видове провођења слободног времена, јер се близу две трећине испитаника не бави било каквим видом културне продукције, док они који то чине, најчешће се баве игром и плесом, а значајно ређе визуелним уметностима, писањем или певањем, као и неким видом стваралаштва у дигиталној форми.

Подаци о културним и медијским навикама углавном прате исказане потребе, па се у јавној сфери најчешће посећују биоскопи и позоришта. Најпопуларнији су мјузикли и драмске представе, док су најмање популарни опера и балет. Трећина испитаника није прочитала ниједну књигу у претходних годину дана. Они који читају, чешће то чине из личног задовољства, а омиљени жанрови су (ауто)биографски, епска фантастика, стрип и драма.

Генерално посматрано, обрасци културне партиципације у Србији доста су стабилни у дужем временском периоду. Очекиване разлике су забележене у области информационо-комуникационих технологија, док се у домену културних навика разлике могу приметити код посећивања културно-историјских споменика, као и биоскопа. Ови резултати могу се довести у везу са мерама које укључују промоцију културног наслеђа у дигиталном окружењу, као и са мерама подстицања посета туристичким дестинацијама, које обично укључују културно-историјске споменике и археолошка налазишта.

Из перспективе културне политике и мера за повећање културне партиципације, посебно су важни сегменти популације код којих постоје интересовања и позитивни ставови према културним активностима, али не и развијене навике. То може имати везе и са обележјима појединаца и група, као и са културном понудом, како у смислу стварне доступности садржаја тако и у смислу перцепције понуде.

Руководиоци пројекта: Биљана Јокић и Слободан Мрђа

Истраживачи: Маријана Миланков и Бојана Субашић

Координатори: Богдана Опачић и Маја Маринковић

Институционална сарадња: Републички завод за статистику (РЗС)

Контакт

Адреса
Риге од Фере 4, Београд
Телефон
+381 11 2637 565
Факс
+381 11 2638 941
info@zaprokul.org.rs

Сва права задржана | Завод за проучавање културног развитка