Иако, углавном, читаоца упознаје са добом највећег људског страдања у Европи – Холокауста, али и хладноратовског периода, ово није збирка само о прошлости, она је превасходно савремена и болно свевремена. Ова фино ангажована књига, открива нам ауторку која не преза од тешких и болно трауматичних тема по читаво човечанство, али и за нас појединачно, њену запитаност над судбином света у коме диктатори владају, те страха од могућности да се злочини могу понављати (уколико се већ и не понављају!). Интертекстуалним, те иронијско-пародијским и црнохуморним поступком, песникиња нас све време држи у вешто промишљеном и изнијансираном ходу по ивицама љубави и злочина, психолошком саучествовању у оправдавању њихове монструозности, али и веома вештом сликању психичких стања њених лирских јунакиња, произашлих управо из потребе да се све(т) поседује; „мислим да немам ништа / јер ми све припада“ („Жена за зла времена“).
Без обзира што се на грешкама не учи, а историја понавља, збирка Слободни дани Елене Чаушеску настала као својеврсно истраживање, нам говори да је битно суочавати се за злочинима, говорити и писати о њима, указивати, како би се спречило њихово даље понављање.
Жарко Миленковић
