Унутар поетичких традиција које аутор свесно одабира, да би рекао нешто више о свету који окружује лирско Ја ове збирке, издвајају се они аутори, попут Томаса Стернса Елиота или Езре Паунда, који на први поглед не конвергирају дискурзивном залеђу лирског ангажмана али га на нивоу тоталитета опеваног света успешно заокружују. Отуђена савременост објективизована је непосредним именовањем релација моћи, које у песнички језик уносe елементе социолошког дискурса, чијом се изражајном неусклађеношћу остварује сврховит песнички ефекат. Изражајна зрелост унутар сложених интертекстуалних и интердискурзивних веза остварена је варирањем уравнотежене строфичне организације песама и градирањем различитих валера сржне лирске представе делатно употребљеним реторичким средствима. Поетичка равнотежа рукописа остварена је променом лирског фокуса са урбаних на приморске пределе, посредством којих се остварује потребно семантичко кретање ка поузданијем, али никада довршеном егзистенцијалном утемељењу. Суверено се крећући кроз ове сложене и брижљиво изграђене слојеве песничког текста, Бранислав Живановић је потврдио ширину песничког талента и висок ниво артикулационог умећа.
Никола Маринковић
