"> Пројекти | Завод за проучавање културног развитка | Page 9

21. септембра 2013.

Културне индустрије у Србији

Истраживачи: Б.Субашић, Б.Опачић, Д.Загорац. Пројекат Културне индустрије у Србији је дугорочни пројекат који има за циљ да пружи детељан преглед актера у области културних индустрија, али и проблема и пропорука које ће довести до унапређења културних индустрија у Србији. Тим поводом, током 2014. године, су обављени разговори са Удружењем издавача и књижара као и са


11. марта 2013.

Културна политика и заводи за заштиту споменика културе

Пројекат „Културна политика и заводи за заштиту споменика културе“ коаутори: др Маша Вукановић и мр Ана Стојановић Полазећи од знања да се у савременим културним политикама, у чијим се оквирима креће и одговорно управљање културним наслеђем, одлуке доносе на основу чињеница до којих се долази емпиријским истраживањима, у 2013. години покренули смо пројекат Културна политика


28. фебруара 2013.

О пројекту „Вредности и културни активизам матураната Србије“

Време политичких, друштвених и културолошких промена крајем 20. и почетком 21. века, представља период одрастања и друштвеног сазревања испитаника анкетираних приликом израде пројекта Интеракција вредносних и културних преференција матураната, 2011. године. Наиме, испитаници су рођени у периоду расцепа Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, у периоду грађанских ратова, а њихово детињство и одрастање дешавало се за време


11. фебруара 2013.

Преглед положаја српске ћирилице у култури и јавној комуникацији

Координатор: Синиша Стефановић Сарадници: Маја Маринковић, Душица Миловановић, мр Слободан Мрђа, Предраг Пивљанин Током протеклих година почела је да се развија дебата о статусу српске ћирилице: о значају и присуству у медијима, у школама, у књижарама, у канцеларијама, у навикама грађанства. Проблем је опстајао на маргини јавне свести, уз понеки чланак у културним рубрикама водећих


18. јануара 2013.

Култура старења и стари у култури. Културни живот и потребе у трећем добу

Аутори: Маријана Миланков и Богдана Опачић Становништво Србије спада у групу најстаријих на свету налазећи се, после Јапана и неколико европских земаља, на десетом месту. Скоро једна трећина становништва Србије старија је од 55 година, док је 17.16% старије од 65, што је више од европског просека. У апсолутним бројевима то је 1.276.540 грађана старијих