Мишљења су разменили стручњаци из различитих области, а модератор панела била је др Александра Колаковић, историчарка, виши научни сарадник са Института за политичке студије, приређивач темата „Култура и дипломатија” у часопису Култура.
Научни саветник Института друштвених наука у Београду Огњен Прибићевић истакао је да живимо у време невероватних промена и да је у свету технолошког развоја дипломатијe изузетан значај добила култура „Кроз велике звезде наше културе, филма, музике и моде, можемо пуно да постигнемо”, нагласио је Прибићевић.
Немања Радоњић, доцент Филозофског факултета у Београду је подсетио на важну чињеницу да је социјалистичка и несврстана Југославија имала развијену културну дипломатију према западу, јер је први задатак био да се издвоји од осталих источних земаља. Надовезала се професорка Факултета драмских уметности Невена Даковић истакавши да је Југославијa у прошлости кандидовала многе филмове за Оскара који су тада представљали важан искорак у свет: „данас, савремена Србија другачије користи канале меке моћи, у жељи да брендира национални идентитет.“
Најуспешнији актер у коришћењу меке моћи након Другог светског рата су Сједињене Државе закључио је стручњак Института за политичке студије Младен Лишанин, толико да „вековима главни стубови руског присуства књижевници и композитори, нису помогли да се спречи да се западно јавно мњење окрене против Русије“. Ивана Весић, виша научна сарадница Музиколошког института САНУ, оценила је да је моћ културне дипломатије ипак ограничена, посебно када се ради о односима у региону. „Морамо имати јасан став и позицију према себи да би остварили ефекте и у домену културне дипломатије”, навела је Весић.
Љиљана Рогач Мијатовић навела је да Србија није успела да изгради кохерентан систем културне политике и да јој и даље недостају системска решења и дугорочан приступ, али да се на том пољу увелико ради.
Кадидатура Србије и града Београда за организацију Међународне специјализоване изложбе Expo 2027 на Генералној Скупштини Међународног бироа за изложбе у Паризу, истакнута је као добар пример на који начин је најбоље повезати културу и дипломатију.
Учесници су се сложили да је значај оваквих јавних панела изузетан, јер једино размена мишљења може систематски покренути дијалог и унапредити истраживања културне дипломатије, како би се дошло до нових идеја на плану спољнополитичких и културних стратегија. Препорука је да се широм света отварају српски културни центри, који ће својим деловањем допринети трајном развијању културних односа кроз конкретне пројекте, програме и размене, притом је важно искористити и могућности научне заједнице која представља један изузетан ресурс на овом пољу.
